У ОУН су незадовољни новом либијском влашћу

Високи комесар ОУН за права човека Нави Пилај и специјални представник ОУН у Либији Јан Мартин забринути су због активности присталица Моамера Гадафија. На седници Савета безбедности у среду признали су да либијске власти нису успеле да успоставе потпуну контролу над ситуацијом у земљи.

Јан Мартин је изјавио да су недавни сукоби између присталица покојног пуковника и снага Националног прелазног савета (ПНС) испровоцирале обе стране. Власт још увек није успела да успешно изађе на крај с овим инцидентима, нема никаквих гаранција да се оне неће поновити, изјавила је Нави Пилај.

У понедељак су наоружане јединице присталица Моамера Гадафија освојиле град Бани-Валид, где су старешине изразиле неповерење централним властима. Сукоби у њему су били највећих размера, такође их је било у Бенгазију и Триполију. Бани-Валид је прешао под контролу владе Либије тек у среду.

Напади присталица Гадафија одвијају се у ситуацији оштре кризе у којој се налази и ПНС и цела Либија, истакао је стручњак Института за познавање Истока РАН Алексеј Подцероб.

Постоји маса противречности између различитих племена. Противречности по националном критеријуму између Арапа и Бербера. То је још један моменат који треба узети у обзир. Јер, такозвани борци за слободу и демократију су дошли на власт уз подршку авијације НАТО, копнених снага из Катара, УАЕ, британских специјалаца и француске легије странаца. У очима становништва ПНС није легитиман орган власти. Наравно, амерички председник Барак Обама може хиљаду пута да говори о томе ко је изгубио легитимитет, а ко није, али чињеница остаје чињеница.

Осим тога, сами револуционари нису задовољни недостатком транспарентности у делатности владе, тиме што борцима није исплаћена надокнада, а такође нису задовољни присуством бивших функционера из Гадафијевог режима у руководству. Ето због чега многи стручњаци истичу: ПНС није у стању да контролише ситуацију у земљи. Не само то, руководилац Центра за истраживање Истока Дипломатске академије МИП РФ Андреј Володин је убеђен:

Није било никакве либијске револуције. То је измишљотина западних медија. Од самог почетка је било очиледно да лица која су дошла на власт после свргавања Гадафијевог режима неће бити у  стању ни да управљају земљом, ни ода одрже њено јединство и територијални интегритет. Многи наши познати арабисти су предсказивали да ће врло брзо режим који је дошао на власт почети да пуца по шавовима. До ових пуцања је дошло чак и пре него што су претпостављали највећи песимисти. Зато треба имати у виду то да је земља ушла у фазу отвореног грађанског рата.

„Револуције“ „арапског пролећа“ лагано прелазе у праве грађанске ратове „арапске зиме“, уверен је председник Института за Блиски исток Евгеније Сатановски. По његовом мишљењу, није могуће говорити о стабилности нових режима у скорије време, зато што режими као такви још увек не постоје. Стручњак прогнозира реалну опасност од тога да ће ситуација у Либији дестабилизовати целу Северну Африку, а ситуација у Јемену – цело Арабијско полуострво.