Влада Црне Горе уводи порез на дисање (ПНД) од 1. јануара 2013.
То је требало да уради од овог јануара. Толико је, ипак, добра да ће одложити ново „шибање“ народа и 2012. ће користити само за промоцију. Слоган је већ смишљен: „Навикавајте се да живите без живота“.
Будући предлог закона о ПНД, садржаће посебно рјешење за оне који дишу превише. Прецизније – ко одступи од потребне дозе ваздуха, без обзира што га плаћа, биће и кажњен. И тај новац ће се слити у државни буџет. Влада ће га прослиједити домаћим бизнисменима и страним „стратешким“ партнерима. Под слоганом „ ПНД је ваш ваздух“.
Лиценцу за продају имаће Влада и њој блиска фамилија. Милијарде које ће приходовати формално ће ићи буџету, као и силне паре од приватизације. Само што буџет одвно цури и приход од ПДН мора право у руке “оствареним” бизнисменима.
За успјешно одузимање ваздуха – биће награђено више Владиних званичника. Једини услов је да новац чувају у најмилијој банци са магичних 11 милиона односно једним милионом 11 пута (познато првом благајнику за финансије старе (исте) Владе).
Уводе и посебну мјеру за оне који краду ваздух. Тужилаштво ће “приступити провјерама”. Акценат ће бити стављен на дјело ” лаке крађе са тешким посљедицама”.
Него, о том потом. До увођења ПНД, има других брига. Треба се навикавати на учестале цјеновне ударе. Ко не зна како, нека се обрати предсједнику Владе, баш је недавно рекао да тако треба.
Може и Савезу синдиката. Вође тог синдиката иначе се више не баве превазиђеним реликтом комунизма – синдикалном солидарношћу, већ модерним концептом – додворавање Влади!
Кад ли ће Синдикат који 20 година „пије кафу“ са владајућим партнерима схватити да је њихов дијалог довео до тога да Црна Гора изгуби радна мјеста! Какве су то вође синдиката које не подржавају протест који би показао незадовољство грађана, бивших радника, оних који редовно не примају плате, који дјеци морају да објашњавају да нема новца за школски доручак? Хоће ли “дијалог” зауставити опорезивање дисања?!
Сити Црногорци су увијек оптимисти. Зато само виде „социјалну демагогију“. Гладни ником не вјерују. То је довољан разлог да кажу НЕ – урушавању животног стандарда!
Имају прилику да покажу да тржишне цијене не могу бити изговор за безочне нетржине дилове.
Да макар покажу да не могу да поднесу поскупљења хране, струје, горива, воде, лијечења, књига за основно образовање, регистрације возила, најскупље телефонске импулсе…
Да пошаљу поруку Влади да је социјална ситуација алармантна. Да без пристојних плата и без посла неће да трпе цјеновне бичеве.
Ко је незадовољан, а упорно ћути, стићи ће га порез на дисање!
