Хиљаду вагона кромпира још у земљи

Горњи Милановац – Кромпираши испод Сувобора и Маљена и јесу и нису задовољни. Дуга суша је смањила род, али квалитет је добар. Овде купци нуде од 13 до 20 динара за килограм. Сналажљивији произвођачи одвозе свој кромпир на кванташке пијаце у Црној Гори, где је цена 35 центи (30 динара), а на мало и до 50 центи за килограм. Другог извоза нема, јер откако су Бугарска и Румунија, ранији купци, постале чланице ЕУ, за наш кромпир је „рампа спуштена”. Невоља је што је највећи део кромпира још у земљи.

Живота Козодер из Брезне тврди за наш лист да у његовом селу Теочину, затим у Полому, Коштунићима, Гојној Гори и још неким селима, више стотина хектара кромпиришта још није начето, процењује да је близу 1.000 вагона рода још на њивама. Годинама већ, овде сељацима помажу, и при сетви и при убирању кромпира, ромске породице из Куманова, Сурдулице, Бујановца и других места. Дуготрајна киша је неке вратила у завичај, а неки чекају на „ићу и пићу” код домаћина да се време пролепша.

– Продужена вегетација је преварила многе: чекали су да јесења киша помогне повећању приноса, али се догодило да киша не престаје већ 15 дана, а сад се по селима забелео и снег. Најмање 40 одсто кромпиришта чека лепше дане. То је успорило и сетву пшенице, па је на читавом општинском атару засејана тек десетина уобичајених површина – потврђује нам директор земљорадничке задруге „Сувобор” Радомир Тадић.

У кромпирашком селу Полому једва да је неколико домаћинстава предухитрило кишу. Међу реткима су Станимир Драшкић и Петар Петровић. Рачуна се да је око 100 хектара још нетакнуто. Његови рођаци Милан и Милосав Весковић из Теочина успели су да до 1. октобра сав род сместе у складишта. Драгољуб Боровљак из Брезне још чека да стану падавине и да се просуше њиве па да доврши преостала четири и по хектара.

– Обуставио сам посао пре десетак дана, али још је код мене 11 радника Рома из Куманова, чекамо да мало отопли – каже Милан Дринчић из Теочина.

Због кашњења у срађивању кромпира, јесења сетва пшенице би могла знатно да подбаци. Пољопривредници кажу да су их „изневерили” време и – Руси. Пошто су из шумадијских воћњака купили и одвезли много шлепера свеже шљиве, надали су се да ће њихови транспортери доћи и по кромпир.

– Нису се појавили до сада, вероватно су израчунали да им се не исплати. Сматрам да је наша држава требало да утаначи договор са Русијом, јер много је теже и неизвесније кад то ми појединачно чинимо – сматра произвођач кромпира из Прељине Драган Стевковић.