Чега се плаши Ричард Лугар

Сенатор републиканац Ричард Лугар замолио је истраживачку слубжу конгреса да припреми реферат који се тиче недавних договора о испоруци оружја Русији од стране земаља које су чланице НАТО-а.

Господин Лугар је признао да је забринут склапањем уговора за изградњу два универзална десантна брода Мистрал за ратну морнарицу Русије са француском компанијом DCNS и уговора са немачком компанијом Рајнметал за испоруку комплекса опреме за школски полигон. А исто тако руско-италијанским уговором о заједничкој производњи 60 оклопних возила Ивеко. Сасвим је очигледно да Русија у последњих неколико година предузима напоре за добијање доступа војним технологијама које она из разних разлога није могла брзо да створи. Или сматра да је јефтиније купти их у иностранству. Реч је између осталог о бродовима Мистрал, о низу технологија у области стрељачког наоружања, о лаким оклопним возилима. То је несумњиво извесна новина, дуго су се СССР и савремена Русија ослањали искључиво на сопствене снаге, а сада је донета друга одлука, ситиче руководилац Центра за анализу стратегија и технологија Руслан Пухов.

За Американце то је било сасвим неочекивано. Они осмишљавају дешавања. Уз то низ нових чланова НАТО-а, на пример земље Балтика – Летонија, Литванија, Естонија, у мањој мери Пољска, низ држава које су некада биле чланице Варшавског уговора, врше на САД интензивни притисак у циљу да се омету ови уговори. Они тобоже прете њиховој безбедности.

Ако иза писања реферата уследе нека дејства од стране Американаца, то се не сме назвати другачије до притисак, истиче експерт. Али то неће бити проблем Русије, већ проблем њених европских партнера од којих Русија увози оружје.

Ради се о томе што је међународно тржиште наоружања прилично депресивно. Услове на њему диктира у првом реду купац, а не продавац. Продаваца са скупом робом је много,а купаца који желе да потроше милијарде долара мало. Посебно сада, у условима економске кризе, када су многе европске земље, па и САД, приморане да смање војни буџет. То ће ударити по финансијском и економском стању војно-индустријских концерна.

Ако Американци могу да издрже тај ударац, читав низ француских, немачких, шпанских, италијанских предузећа налази се у тешком положају. За многе од њих руске наруџбине су дугоочекиван појас за спасавање.

Данас се примећује очигледна тенденција: Русија почиње да купује од НАТО произвођача оно оружје у којем заостаје, истиче војни аналитичар Комсомољске правде Виктор Баранец.

Наравно, Лугара брине што у сваком случају расте борбена моћ руске армије. А са друге стране, у орбиту утицаја Русије доспевају НАТО земље. Пошто се не продаје само „гвожђе“, већ и технологија.

За сада је тешко рећи шта може да стоји иза иницијативе сенатора Лугара. Јасно је да САД пажљиво прате све што се дешава и вероватно у новој ситуацији желе да имају полуге утицаја на дешавања.