Норвешка препречила пут Кини на Арктику

Осло је поставио Пекингу строге захтеве. Норвешка ће бити против пуноправног учешћа Кине у Арктичком савету, док Пекинг не пристане на обнову званичних контаката са Ослом на највишем нивоу. Односи су се искомпликовали на јесен 2010. године, када је кинеском дисиденту Љују Сјаобоу била додељена Нобелова награда за мир. Ова одлука норвешког Нобеловог комитета извазала је оштре протесте Пекинга, мада су пре тога односи две земље били партнерски, подсећа уредник портала Руска Норвешка Павел Прохоров.

Став Норвешке поводом дозволе неарктичким земљама да заузимају позиције посматрача традиционално је био позитиван. Намера да се стави вето на примање Кине у Арктички савет изузетак је из њене политике, сматра заменик директора центра за војна и стратешка истраживања Универзитета у Калгарију Роберт Хјуб. По његовим мишљењу, неопходно је тражити компромис у политичким неслагањима Кине и Норвешке. То је у интересима и Арктичког савета и Пекинга.

Већ две године Кина покушава да постане стални посматрач Арктичког савета. Она тежи учешу у важном послу: иновационим истраживањима, спасилачким радовима. Боље је укључити Кину у самом почетку. Земља се осећа изолованом и изостављеном из процеса. Кина ће покренути огромне ресурсе за развој могућности Арктика.

Између осталог, ствар се не ограничава само коришћу по Арктички савет. Поморски пут преко Северног Леденог океана директна је економска корист за Кину. Он је важан Пекингу и са тачке гледишта безбедности пловидбе, подвлачи заменик директора Кинеског института за савремене међународне односе Чи Чих.

Тренутно разне државе проучавају питање могућности транспорта терета преко Северног Леденог океана. Пошто ако се иде из Европе, пошто прођете Суецки канал, суочавате се са сомалијским пиратима и са пиратима у региону Малајског мореуза. Ако се врши транспорт преко Северног Леденог океана, штеде се већа средства, која сада одлазе на обезбеђење маршрута и смањују се ризици.

Приступ саобраћајном коридору није једино што занима Пекинг на Северном полу. По проценама научника, у том региону налази се преко 25% светских резерви нафте и гаса. Кини, ограниченој у сопственим ресурсима, врло је важан овај регион, сматра експерт Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин.

Ако Кина настави да расте таквим темпом, као сада, у догледној будућности неће јој бити довољни ресурси читавог света. У глобалном смислу ограничити стремљење Кине биће врло тешко. То је највећи проблем, нико не зна шта да се са њом ради. Ако се говори о Арктику, овде је управо довољно понашати се природно. Кина није уопште арктичка земља и нема никаквог права ни на територију, ни на акваторијум Арктика.

У реферату који суприпремили експерти Стокхолмског међународног инситута за истраживање проблема мира стоји да Арктик може да постане зона где ће Кина пратити своје геополитичке интересе. Али да ли само Кина? Конфликт између Осла и Пекинга сведочи да је значај Арктика као новог светског Клондајка и новог чвора светске напетости стално у порасту.