Александар Суворов
40 година војне каријере, више од 60 великих битака, ни један пораз. Противник ни једном није имао иницијативу на пољу битке. Губици минимални у историји руског оружја. И све то захваљујући војном генију, Александру Суворову. Кнез Руске империје са титулом кнеза Италијанског (1799. године) гроф Руске имерије са титулом Суворов-Римникски и Свете Римске империје, генералисимус руских копнених и поморских снага, генерал-фелдмаршал аустријских и сардинијских трупа. Сардинијског краљевства гранд и принц краљевске крви (са титулом „краљев кузен“), носилац свих руских и многих страних ордена. Штабски теоретичари ломе главе до данас: Како је то могуће? Како је могуће да се са мањином заузме једна од најнеприступачнијих тврђава тог доба, изгубивши седам пута мање војника од непријатеља, када по свим правилима ратне вештине минимални саоднос нападача и оних који се бране износи 3:1? Како је могуће провести уморну, гладну, лоше опремљену војску од 20 хиљада људи преко алпских гребена, где су „зјапиле пропасти, ледници и камење“, трпећи заседе и јуришајући на утврђења која је организовао искусан, бројно надмоћан противник и на крају сачувати 2/3 личног састава, па још и заробити 1400 непријатељских војника?
Рационалног одговора нема. Могуће да кључ за разумевање овог феномена лежи у речима француског официра Габриела Пјера Гиломанша Дјубокажа, који се дуго налазио уз Суворова: Да ли се после тога треба чудити узроцима непобедивости Суворовљеве војске? Последњи од војника који је доспео у сферу његовог утицаја могао је да спозна и практично и теоријски борбену вештину боље него што је познају у било којој европској армији. За његовог војника није било неочекиваности у борби, јер он је осећао у мирнодопско време најтеже борбене утиске; није могло бити ништа нејасно од оног што се чинило у боју, јер у читавој војној вештини он је имао детаљну теоријску представу. А ако је човек увежбан тако да га ничим не можеш зачудити, ако он при томе зна шта да чини у својој скромној сфери – он не може бити побеђен, он не може да не победи.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















