Први том „Српске енциклопедије”
У свечаној сали САНУ представљене су прве две књиге, првог тома „Српске енциклопедије”. О овом капиталном пројекту говорили су Никола Хајдин, председник САНУ, Славко Гордић, потпредседник Матице српске, академик Ђорђе Злоковић, Дарко Танасковић, Драган Станић, председник Уређивачког одбора, и Миро Вуксановић, уредник Трибине Библиотеке САНУ. Свечаности је присуствовао и патријарх србски Иринеј.
Скупштина Србије, пре седам година, подсетио је Хајдин, усвојила је закон о „Србској енциклопедији”. Овим чином послови израде поверени су Србској академији наука и уметности и Матици србској, а послови издавања Заводу за уџбенике из Београда. „Србска енциклопедија” је општа енциклопедија србског народа и његових земаља у прошлости и садашњости и представља нашу личну карту и наш идентитет. У изради енциклопедије учествују истакнути стручњаци из свих научних области од значаја за израду енциклопедије, што потврђује податак да је, поред двадесет четворочланог Уређивачког одбора, на изради ове две књиге радило и 114 сарадника и 694 аутора текстова. Главни циљ „Српске енциклопедије” јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја србског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину србског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији. У „Србској енциклопедији”, истакао је академик Ђорђе Злоковић, одреднице из области природних и техничких наука обрађују се у оквиру осам редакција: математика, механика, физика, астрономија, енергетика, електротехника, информатика; грађевинарство, геодезија, индустрија, рударство, технологија, саобраћај, машинство, географија, климатологија, биологија, геологија, хемија, шумарство, медицина, ветеринарска медицина, фармација, стоматологија и пољопривреда. Први том „Српске енциклопедије” Дарко Танасковићвиди као камен темељац „србског Акропоља”, у чијем смо сада подножју, очију с надом, али и зебњом, управљеним према висини на којој би требало да се уздигне и засводи наш Партенон. Такво здање нам је судбински потребно, али и искуствено неизвесно. Овога пута бисмо коначно морали пронаћи снаге, мудрости, саборности и средстава да га довршимо, јер, не заборавимо, ниједно такво досад нисмо имали. А немамо ли га, онда у пуној мери и сами нисмо и нећемо бити. Иако највећи део свог садржаја посвећује обради свих области историје србског народа, енциклопедија се бави и историјом и остварењима других народа са којима су Срби били повезани, рекао је Танасковић и додао: „У времену кад енциклопедистика све теже одолева диктатима разних „политичких коректности” и подлеже притиску морално проблематичних, а пропагандно фабрикованих представа и недодирљивих ’истина’ о појединим догађајима, личностима, па и читавим народима, доследно придржавање начела научне објективности и чињеничне заснованости енциклопедијских текстова има далекосежан значај.” Драган Станић, председник Уређивачког одбора, нагласио је да ће у десет томова, 18 књига, бити око 40.000 одредница и око 13.000 страница. Годишње ће се радити по један том. Може се израчунати да ће читав посао бити готов око 2020. године. Уз напомену да некима смета што је енциклопедија србска, што обухвата целину српства, а то значи да се не држи републичких граница, Станић је рекао да услов свих услова да „Србска енциклопедија” буде ваљано изведена јесте да САНУ и Матица србска и даље брину о овом капиталном пројекту. Сада, када је очигледно да је енциклопедија добро кренула и да ће се успешно наставити рад на њој, сасвим је извесно да ће се појачати притисци оних снага које траже последњу шансу да направе неку штету енциклопедији, а да при том реализују неку од својих ситних, мрачних политикантских игара. Број ових нападача на „Српску енциклопедију”, закључује Станић, није велики, али је врло неугодно распоређен на места са којих може да начини непоправљиву штету. У прва две књиге, првог тома, обрађена су слова А и Б (Беог – Буш). Уређивачки одбор планира да се током ове године заврши други том, који ће обухватити слово В.
- Извор
- ИН4С
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















