Путин ће уручити посматрачке мандате младим правницима

У Москви покренута је нова судска расправа на основу тужбе Јевгенија Џугашвилија. Стаљинов унук брани ”част и достојанство” деде, којој је, како он сматра, нанета штета изјавом Државне думе од 26. новембра 2010. године. У документу О катињској трагедији и њеним жртвама јасно је указано: Катињски злочин био је извршен по директној наредби Стаљина. То и оспорава унук, пуковник у пензији. О детаљима Гајане Ханова.

Безнадежан посао је преписивање историје. Тим пре поводом случаја који је изазвао такав одјек у јавности као што је стрељање пољских грађана, међу њима заробљених официра (преко 20 хиљада људи), што су учинили органи НКВД на пролеће 1940. године. И тим пре после толиких расправа, у СССР, у Пољској, Немачкој, у САД, већ и у Русији... Званично признање кривице стаљинистичког режима десило се 1990. године, када је председник СССР Горбачов предао председнику Пољске Јарузељском пронађене етапне спискове заробљених Пољака за место стрељања... Директну кривицу Стаљина за тај злочин потврђују и први објављени документи из ”посебне фасцикле бр. 1” Росархива. То је све подментуно! - тврди унук и суди се и даље...

Зашто се тужитељ никако не смирује, а са њим и део руског друштва? Питање смо поставили једном од тужених на основу тужбе Џугашвилија, познатом новинару, члану Друштвене коморе РФ Николају Сванидзеу:

Узрока је неколико. Постоји легенда да је Стаљин био јак руководилац и да је добио рат. Мада у ствари подвиг је извршио народ, по цену милионских жртава. Други фактор је распад СССР, огромне империје које су се плашили и поштовали је. А сада чини се, нема чега да се плаше. Штета! И ту се код неких појављује носталгија за СССР и његовим симболом — Стаљином. Жеља да се вожд ”обели” у многоме је везана за тај постимперијални, постсовјетски синдром. Убеђен сам, чим живот уђе у своје токове, и митови ће нестати. Страшно је говорити о ”достојанству” оног који је, осим других недела, увео, на пример, примену највише мере кажњавања за децу старију од 12 година! Поменуо сам то у емисији. И Џугашвили ме је тужио, и, наравно, изгубио.

Ништавна је перспектива и актуалне тужбе против Државне думе, сматра историчар, члан руско-пољске групе за сложена питања, саветник ректора МГИМО Артјом Маљигин.

Изјава Државне думе је документ који има карактер политичке оцене и не изазива историјско-правне новеле. Он само потврђује одговорност Стаљина за Катињ. Постоји његов потпис на документу који је решио судбину десетина хиљада људи. Тако да у судском погледу тужитељ ништа неће добити. Али он привлачи пажњу за тему, при томе у тренутку предизборне председничке кампање у РФ. Могуће да ће КПРФ сакупити нешто више гласова. И можда политички осетљиви људи у Пољској такође ће реаговати. Али никоме неће поћи за руком ништа да поквари у руско-пољским односима. Признавши кривицу Стаљиновог режима, вратили смо изгубљеног пријатеља.

Артјом Маљигин сматра ”катињски случај” практично затвореним. Тајне материјале који још нису предати Пољацима називају ”проблемом бирократске казуистике”. Они ништа не додају утврђеној историјској Истини, толико потребној заиста часним и достојним људима. Али... не пуковнику Јевгенију Џугашвилију, који је направио од Стаљина у суштини политички бренд, покрећући судске поступке, снимајући филмове, налазећи се све време у видокругу јупитера.