Над Плавом гробницом

ПОДГОРИЦА, 12. новембар 2007.г. - Представници Удружења ратника и ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца од 1912. до 1918. године, 10. новембра су са обале албанског градића Шенђин (некада Медова), спустили вијенац у море, у знак сјећања на 387 добровољаца који су погинули 6. јануара 1916. године. Тога дана је брод којим су добровољци пошли из Америке да се придруже борби Црне Горе и Србије у Првом свјетском рату, надомак циља, 500 метара од албанске обале, наишао на подводну мину и нестао у морским дубинама односећи 387 живота људи поријеклом из Црне Горе који су на зов Отаџбине похрлили да јој помогну.

10. новембра, први пут послије 1937. године у Шенђину, на мјесту страшне погибије одржан је и парастос њима који су, стицајем околности и прије ватрених окршаја дали своје животе за одбрану Вјере и Отаџбине. Парастос добровољцима из Првог свјетског рата, уз дозволу и топли пријем представника Албанске православне цркве, служили су протојереј - ставрофор Момчило Раичевић и ђакон Предраг Шћепановић који је подсјетио да су се тих дана у Медови последњи пут састали краљ Никола и краљ Александар. – Срели су се дјед и унук. Тада је краљ Никола рекао тешко болесном престолонаследнику, каснијем краљу Александру Карађорђевићу да оде у Италију или Француску да залијечи ране, па да се онда врати својој војсци. Престолонаследник му је одговорио: «Тамо гдје буде гроб мојој војсци, нека буде и мој гроб».

Након парастоса одржана је својеврсна свечана академија којој су присуствовали чланови Удружења, поклоници из свих крајева Црне Горе, њих педесетак, колико је могло доћи једним аутобусом у ово мало албанско приморско мјесто. Нигдје као ту нису приличили стихови пјесме Плава гробница Милутина Бојића, коју је декламовао Милисав Поповић. У свечаном програму учествовали су и пјесници Петар Вујотић и Владимир Секуловић, а добродошлицу драгим гостима пожелио је и благословио их свештеник Албанске православне цркве отац Никола Петани.

Интерпретирајући трагични догађај и историјске околности под којима се збио, предсједник Удружења ратника и ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца од 1912. до 1918. године, Ђорђије Ђоко Божовић рекао је да медовски Бадњи дан заједно са мојковачким и оним из 1709. године, спада међу најзнаменитије догађаје у историји Црне Горе.

Чланови Удружења су срдачно прихватили мишљење оца Николе Петанија да би поклоничко путовање и парастос у Шенђину (Медови) требало одржавати сваке године.