Српски језик има будућност

Однос црногорске власти према српском језику у нашој републици одликује се вишком незнања и насилничким остваривањем своје замисли. Велике резове у ткиво језика праве људи којима не само да то није струка, него они о језику премало знају, језик их не интересује, али хоће да школе реформишу, да забрањују, да кажњавају", оцјењује у својој најновијој књизи "Наши писци о злу домаћему", објављеној ове године, проф. др Јован Чађеновић. Текст уврштен у ову књигу и насловљен "Српски језик је витални орган Црне Горе" настао је још 2004, скоро пуне три године прије него је некадашњи универзитетски професор, добитник Тринаестојулске награде, заједно са проф. Тодором Живаљевићем и новинарком Марином Јочић, осуђен на годину дана условно. Кажњени су због јавно изреченог неслагања са одлукама црногорског Министарства просвјете које је у школске дневнике унијело - "матерњи језик", са пододредницама - "црногорски, српски, бошњачки, хрватски". А, противно слову тада важећег Устава.
- То суђење је било катастрофа. Мени је било жао тог судије који нам је судио. Јер, мислио сам да му је нека велика нужда настала да тако пресуди. Осуђени смо условно на годину дана. Ако, пак, те судије оцијене да смо ми нешто прекршили то ће лако "претворити" у Спуж. Било би особито интересантно, мене, стара човјека, послати у Спуж. Та пресуда донесена је у циљу застрашивања - да се ништа не проговори везано за овај устав и рјешења која су у њега унијета, а боље би било да нијесу. Они у својим рукама држе механизме власти. Чудо је како Црна Гора сама себи скаче за гушу - наглашава др Чађеновић.
"Одлуком о потискивању назива српског језика власти су отвориле бескрајни спор са својим прецима који су, за вријеме владара Петровића Његоша, називали српским и народ, и језик и историју", записао је др Чађеновић.
- Тако је то када дође саватак, онда се у свим секторима котрља камење и дрвеће. До сада се сматрало корисним и прогресивним да се спајају, а не раздвајају људи и народи. Међутим, дошло је вријеме да се поступа супротно. Многи врхунски црногорски лингвисти југословенског значаја, уважени универзитетски професори, нијесу долазили на идеју да преименују језик. Набројаћу само неке; Лука Вујовић, Бошковић Радосав, Јован Вуковић, Данило Барјактаревић, Бранко Милетић, Драгољуб Петровић, Митар Пешикан, Илија Станић, па Михаило Стевановић, Данило Вушовић... И, никоме од њих није пало на памет да прогласе црногорски језик - истиче др Чађеновић.
Чињеницу, да је упркос непостојању норме и свега онога што она собом носи, у Устав унесен и назив црногорски језик, др Чађеновић негативно коментарише.
- Тако је то када се језичко богатство замјењује за језичко сиромаштво. Ту има много ствари које се не могу рационално објаснити, које су прије ствар фикције. Мислим да то и политичари знају - каже др Чађеновић, наглашавајући да озбиљни лингвисти нијесу покушавали да се баве успостављањем - формирањем црногорског језика, већ да увијек говоре о признатој чињеници - постојању источно-црногорских дијалеката.
Он се осврнуо и на недавне изјаве које Вуку Караџићу у уста стављају постојање црногорског језика, као и ликовања типа - `заговорници именовања језика српским, изгубили су битку`.
- То је којештарија. Ако хоћемо да тргујемо томе онда нема краја. А ко је поражен, показаће вријеме. На жалост, данас није могуће, не допуштају да се разлучи суштина од појавних облика, да се зна шта је истина, а шта њен привид - наглашава др Чађеновић. Зато, како каже, именовање језика српским у Црној Гори, не само да има прошлост, већ и будућност.
- Пишем озбиљно имајући у виду неке будуће читаоце. У науци, култури, не могу се правити овакви велики преокрети, салто мортале. То једноставно не иде. Наука захтијева докумнетацију, нормалан ток ствари. Српски у Црној Гори има прошлост, али и будућност. Јер, у језику се не праве вратоломије, одмах и брзо. Можемо прочитати да сваког дана у свијету нестаје по један мали језик. Зато је апсурд стварати мале језике. Ни у чему мали немају шансе, ни у језику ни у држави. `Мало руках малена и снага`, каже Његош - наглашава др Чађеновић.

Подршка обичних људи

- Ово је земља чуда и вријеме чуда, и онда се људи више ничему не чуде. Међутим, да то није тако само код нас, доказ је и недавно одржан научни скуп у Грацу. Чудна је мотивација тог скупа. Како се могу разлике између дијалеката и говора успоставити, прогласити разликама у књижевном језику, па се на основу тога проглашавају босански-бошњачки, па српски, хрватски... То је све ван науке и струке, ван мирног развитка културе. Јер, култура хоће да буде што обухватнија. Зато можда и не чуди што су они који су руководили тим скупом игнорисали писмо Раде Стијовић, госпође која је хтјела да им кроз случај пресуде изречене нама укаже на оно што се ради са именом језика у Црној Гори - каже др Чађеновић. Притом, наглашава да њега и све оне који мисле и изјашњавају се као он подржавају обични људи, они који не зависе од власти.