Када да се иде у пензију?

Пензиона реформа која се припрема у Русији изазива спорове не само међу стручњацима. Питања о могућем повећању старосне границе за одлазак у пензију, систему формирања пензија и њиховом реалном потенцијалу биле су актуалне теме за расправу у широким друштвеним круговима. Министарство здравља и социјалног развоја замолило је да се за целу годину одложи владино саветовање о Стратегији развоја пензионог система до 2050. године. Сазрела је потреба да се изврши дубља анализа и разрада нове концепције.

Пре неколико година чиновници министарства проучили су питања неефикасности старог совјетског ситема израчунавања пензија, али лоше су израдили нови. Правили су га са освртом на Запад и нису узели у обзир руске реалније. На крају захваљујући управо друштвеној ситуацији у земљи и повећаном пажњу за реформе које се спроводе, чиновници су морали да чују глас грађана, сматра копредседник Савета за националну стратегију Јосиф Дискин.

Министарство здравља и социјалног развоја наишло је на критику с разних страна. И остим тога променио се, по мени, политички дневни ред у току којег су и актуални председник и премијер били приморани да одреде политички курс у погледу система пензионог осигурања. Председник је у експозеу одредио стратегију. То је био за нас просто поклон, подударање с нама у мишљењу да грађани сами треба да одреде свој одлазак у пензију. И друго. Председнички кандидат Путин у свом концептуалном чланку такође се политички одредио у том погледу да нови систем не треба да буде трауматичан за друштво.

Осигуравајући системи који су још недавно били популарни у свету, сада су се нашли на ивици краха. У условима економске кризе осетно се тресао амерички пензиони систем на који се оријентишу многи, не само руски чиновници. Неопходна је нова концепција и ресурси за то постоје. На пример, данас пензионери који раде добијају и пензију и добру плату. Треба одабрати једно, наставља Јосиф Дискин.

Становништво Русије, као и у читавој Европи, стари, зато значај пензионе реформе расте. Од ње такође зависе важна питања развоја руске економије у целини, истиче руководилац сектора за социологију и људска права Института за социјално-политичак истраживања Михаил Савин.

У западним земљама из пензионих фондова формира се такозвани дуги инвестициони новац, и он чини у укупном пакету инвестиција врло велику суму. Поставља се задатак да пензиони фонд буде један од најважнијих фактора повећања инвестиционе активности руске економије.

У оквиру Министарства за дравство и социјални развој направљена је специјална група за разраду нове концепције развоја пензионог система, али као и сваки важан посао, ни овај се брзо не може решити. Треба бити спреман да ће разрада нове коцепције трајати неколико година.