48. Минхенска конференција о безбедности: да ли је могућ прогрес поводом ПРО?

48. Минхенска конференција о безбедности је отворена у баварској престоници 3. фебруара. На три дана хотел Баварски двор претвориће се у добро чувано утврђење: унутра су шефови држава, министри и експерти из 60 земаља, напољу полиција, снајпери, антиратне демонстрације. Председник Минхенске конференције, топ-дипломата Волфганг Ишингер уверава: форум није годишњи сабор војног лобија. Безбедност шири границе – то је и финансијска криза, и енергетика, и промене климе. Упоредо са тим нова војна страгегија САД, као и односи Русија-НАТО опет избијају у први план.

Проблем ПРО остаје један од основних у односима између Русије са њеним западним партнерима, пре свега САД и другим члановима НАТО-а. Шта више, пробем ПРО био је наведен на многим званичним нивоима у Русији као кључна тема руске политике безбедности. Зато је природно што ће се та тема чути у извесној мери на Минхенској конференцији, изјавио је у интервјуу за Глас Русије Дмитриј Данилов, шеф Одељења европске безбедности Европског института.

Ипак јасно је да је ситуација тренутно зашла у ћорсокак, говори експерт. Русија не пристаје да води даље консултације са САД и НАТО без разматрања оног што захтева Москва, тачније пружања правних гаранција да нови систем неће претити руским стратешким снагама и интересима. А САД, са своје стране, из многих разлога сматрају то неумесним или немогућим. У тој ситуацији тешко је говорити да могу бити нађени неки расплети. Шта више, руски став крајем 2011. године постао је строжи. Председник Медведев изнео је оне мере које ће Русија морати да предузима због тога што није постигнут договор о заједничком систему ПРО са САД. Ова строгост још више компликује достизање будућег пробоја или прогреса, и зато тешко да ће Минхенска конференција нешто променити. Упоредо са тим, треба рећи да нико није заинтересован да се проблем ПРО поставља на прво место руско-америчких односа или односа Русија-НАТО. Већ сада САД говоре да још није све изгубљено, још се може постићи договор. Између осталог, амерички амбасадор у Москви Мајкл Мак Фол говори да САД не одустају од разматрања гаранција и спремне су на одређене мере, на увећање транспарентности и слични, али про томе не могу да то формулишу у неком правном документу. Када би Москва била спремна да разматра тај став, то би могло да се назове великим прогресом. Ипак, како ми се чини, сада у предизборној ситуацији у Русији и у САД тешко да се могу очекивати неке битне промене с обе стране, сматра експерт.

Русија и даље предлаже европским земљама да формирају заједнички систем ваздушно-космичке ПРО, изјавио је ових дана потпредседник владе РФ Дмитриј Рогозин. По његовом мишљењу, шанса за напредак у том правцу још није пропуштена. Надам се да ће европљани спознати да они не могу слепо да се односе према идеји постављања стране војне структуре на својој земљи, додао је потпредседник владе. Ако Американци одустану од размештања својих база ПРО у Пољској до 2018. године и размештања високопрецизног оружја до 2020. године, и тим пре од размештања своје флоте у северним морима, неће бити мера војно-техничког одговора које су биле означене у изјави председника Медведева, закључио је Рогозин.