Мишел Легран – јубилеј у Русији
Чувени француски композитор Мишел Легран прославља свој јубилеј у Русији: уочи 80. Рођендана (24.фебруара) он је на турнеји по руским градовима. Гостовање је почело у Санкт Петербургу, наставило у Москви, а даље маршрута иде по градовима Сибира, Урала и Поволжја (до 9.фебруара). Уз слављеника пред публиком наступају руски музичари – познати камерни оркестар „Виртуози Москве“ и џезер Игор Бутман.
Мишел Легран је освојио свет пре свега као филмски композитор: три Оскара, пет Гремија, рад са познатим редитељима – Марселом Карне, Робертом Олтманом, Жан Лук Годаром, Жаком Деми... Компоновао је музику за више од 200 филмова, али најпопуларније до данашњег дана остају мелодије компоноване 60-их година.
У интервјуу за „Глас Русије“ Мишел Легран је признао да је планирао да у част јубилеја даје концерте у Енглеској, САД и „наравно, Русији“. Чиме га она тако привлачи?
„Многим, - каже Мишел Легран. – Пре свега, допадају ми се сами људи, њихова дарежљивост, љубав према животу, а такође поштовање хуманистичких вредности. И љубав једно према другом. То је веома топла земља, народ са великим срцем. Тако нешто ја видим само у Русији...“
До таквог мишљења је Мишел Легран почео да долази од 1957.године, када је први пут допутовао са џез ансамблом на Светски фестивал младих и студената. Композитор се присећа како су се тада бојали да путују, како су их плашили Совјетским Савезом, причали им страшне приче о опасностима које вребају на улици, о томе како како су Руси дивљи, примитивни људи. „Али, када смо допутовали, наишли смо на дружељубиву публику, на културне, васпитане људе. Наступили смо у Москви, Лењинграду и Кијеву. То је било нешто вансеријски“. Такав је први утисак Мишела Леграна, и сваки пут када долази тај утисак поприма нове нијансе. Композитор, на пример, се веома заинтересова за руску уметност, сликарство, чак је купио неколико слика. Легран је убеђен да се о народу може судити по његовој уметности. Ако је уметност занимљива – и земља је жива. „Русија је без сумње жива!“.
Мишела Леграна са многим популарним руским музичарима повезују јаки стваралачки контакти – пре свега са певачицом Тамаром Гвердцетели, али и са Људмилом Сенчином, Стасом Намином. А сада тај списак може да попуни и чувени виолиниста и диригент Владимир Спиваков – руководилац „Виртуоза Москве“, и џез саксофониста Игор Бутман, који је у интервјуу за „Глас Русије“ испричао следећу причу:
„Увек ме је фасцинирала музика Мишела Леграна. Затим сам се упознао са њим, сасвим случајно, у Њујорку. Радио сам у једном њујоршком клубу. И тамо је дошао редитељ Роберт Олтман са сликарем Јуријем Купером. Са њима и мисје Легран, па смо имали мали џез сешн. То је било, чини ми се, 1991.године. Али на великим концертима никада нисмо заједно наступали. Надам се да ће управо сада и бити прави занимљиви џез сешн заједно са великим композиторим и пијанистом.“
Музички свет са љубављу и топлотом прославља јубилеј Мишела Леграна. У Хамбургу чувени савремени кореограф Џон Нојмајер је поставио први балет Леграна – „Лилиом“. У Паризу је одржана серија концерата у позоришту Шатле на којима је учествовао симфонијски оркестар, а као солисткиња оперска дива Натали Десе. Јубиларне акције ће се наставити и у другим земљама са којима је маестро Легран повезао свој стваралачки живот.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















