Русија: месец дана до главних избора

У земљи је започела агитација кандидата за председничке изборе. Социолози пре почетка још једном говоре о томе ко заузима какво место у председничкој трци. Према мишљењу експерата за преостали месец до избора председника тешко да ће се много шта променити.

Прошле недеље је ЦИК извршио жребање бесплатног ТВ и радио преноса. Сваки од кандидат  је добио по 9 часова, од којих 4 отпада на дебате.

Владимир Путин неће лично учествовати у дебатама: дужност шефа владе то не дозвољава. Ипак премијер има право да пошаље свог представника. Како се сазнало Путин је тај задатак поверио члану Друштвене коморе и познатом адвокату Анатолију Кучерени.

Међународни посматрачи долазе у земљу. Око 70 њих је већ започело свој рад. Укупно, према подацима ЦИК, изборе ће посматрати 600 представника Бироа за људска права ОЕБС и земаља ЗНД.

Да подсетимо да ће 4. марта држављани Русије бирати председника. Кандидата је пет. То су премијер земље Владимир Путин, лидер либерал-демократа Владимир Жириновскиј, главни комуниста земље Генадиј Зјуганов, руководилац „Праведне Русије“ Сергеј Миронов и бизнисмен Михаил Прохоров. Сви кандидати су прошле недеље активно упознавали бираче са основама својих предизборних програма преко конференција за штампу, а неки су учествовали и у политичим шоу програмима.

Социолози су покушавали да предвиде резултате гласања преко анкетирања јавног мњења. О томе је у интервјуу за „Глас Русије“ испричао генерални директор Сверуског центра за изучавање друштвеног мишљења Валериј Фјодоров.

„Главна тенденција је пораст рејтинга Владимира Путина. Ако су 10. децембра 42% испитаника рекла да ће га подржати као кандидата за председника, сада то каже 52%. Рејтинг других кандидата не расте, осим Михаила Прохорова. Пре месец дана га је подржало 2% анкетираних, данас – 4%.“

Опозиција такође не дрема. У Русији се појавила Лига бирача. Створили су је лидери покрета „За поштене изборе“ који се формирао на митингу после парламентарних избора у децембру. Ове недеље је Лига упутила свим кандидатима писма са предлогом да пошаљу своје посматраче на изборе. Штабови свих претендената су позитивно одговорили.

Чинило се да су власт и опозиција нашли тачке пресека – али опозиција није одустала од планираног за 4. фебруар митинга. И друге политичке снаге су одлучиле да не изостану. Укупно је у главном граду било 4 акција, од којих су најмасовније „За поштене изборе“ на Јакиманки и митинг присталица Путина под паролом „Имамо шта да изгубимо“ на Поклоној гори. Главни захтеви на митингу опозиције су били: непризнавање резултата децембарских избора, оставка шефа ЦИК Владимира Чурова, реформа политичког система, одржавање нових парламентарних избора. О неопходности поштених избора су говорили и на Поклоној гори, али разлог је био други: „Не дамо да нам растуре земљу. Русији је потребан јак председник“. Сличне акције су одржане и у већини великих градова земље. Према прорачунима, број оних који подржавају власти је свуда био већи од опозиционера.

Одређена напетост у друштву и даље траје. Да ли ће престати после избора? То у многоме зависи од поштених избора, убеђен је експерт Центра за политичку конјунктуру Павел Салин:

„Веома много ће зависити од тога каква ће бити реакција дела друштва – наглашавам, само дела – на практично неизбежну победу Путина. Реакција чак не на саму победу, већ на начине којима ће се доћи до ње. Одмах после избора у крупним градовима може доћи до експлозије протестне активности. Истина, највероватније, као и у децембру, неће се завршити ничим деструктивним, и постепено ће се стишати.“

А за то време на биралиштима се врше последње припреме. Монтирају се веб камере, довозе се провидне гласачке кутије. Тако да ће 4. марта бити свега и за све. На здравље посматрање!