Лековите воде Луковске бање
Луковска бања је бањско и климатско лечилиште надомак Куршумлије, смештенo на источним падинама Копаоника. Још је чувени руски балнеолог Алексије Шчербаков, давне 1931. године записао у Великој медицинској енциклопедији: „Луково је једна од најбољих бања и климатских станица”, поредећи је са чувеним европским бањама. Природни фактори који се користе у лечењу су лековите воде, лековито блато, клима и околни амбијент. Ова бања је позната по највећем броју извора термоминералних вода (37) и њиховој огромној издашности – више од 100 литара у секунди, температуре од 35 до 69,5 степени Целзијуса. То је највиша бања у Србији (681 метар), окружена висовима изнад 1.000 метара надморске висине.
Одликује се умерено-континенталном климом шумског типа средњих висина, па је погодна за опоравак и јачање организма. За лековите воде Луковске бање знали су још стари Римљани, а постоје остаци купатила које је користио краљ Милутин док је боравио у овом крају. У време Турака бања је имала купатило – хамам. Савремено мушко и женско купатило пуштено је у употребу 1948. године, а интензиван развој бање почиње изградњом хотела „Копаоник” (1999. године).
Луковска бања пружа услове за лечење хроничних упала, реуме, дегенеративних обољења кичме, опоравак после повреда, одмор и рекреацију. У лечењу се користе хидротерапија, електротерапија, ручна масажа, магнетотерапија и терапија лековитим блатом.
Бања поседује спортско-рекреативне садржаје: монтажну спортску халу за рукомет, одбојку и кошарку, два отворена терена за мале спортове, терен за одбојку на песку и рукомет, ски-стазу са жичаром и шест обележених стаза здравља. Ту је и затворени базен са лековитом водом. Ново купатило „Шљивак” најпогодније је за лечење локомоторног апарата, гинеколошких обољења и кожних болести. Кисела хипотерма у Доњој бањи погодна је за лечење органа за варење. Уређени бањски извори у Горњој бањи, на обали Штавске реке погодни су за реуму, болести венских судова и регулисање притиска, док је на десном приобаљу извор за лечење очију и за смањење нивоа шећера у крви. У Горњој бањи постоје два блатна термална извора преуређена у отворене базене. Врло издашни хипертермални извори зими стварају топлу оазу. У бањи се успешно спроводи програм лечења остеопорозе.
Околина Луковске бање богата је културно-историјским споменицима. Црква св. Ђорђа налази се на вису Ненадов камен; по предању, на овом камену је свети Сава поставио дрвени крст и обележио га као свето место. Сви који посете цркву тврде да се после осећају здравији, јачи и мирнији. Овде се налазе и Црква св. Мине из 17. века и Црква светих апостола Петра и Павла из 14. века, подигнута у време краља Милутина који је ту имао руднике и ливнице за прераду олова, бакра и злата.
Излети се организују до Ђавоље вароши, јединственог споменика природе, Пролом бање, Куршумлије (обавезно треба посетити градски парк) и Куршумлијске бање.
Гости могу да посете фабрику за израду ручно чворованих тепиха и предмета народне радиности у Куршумлији.
Смештај може да се потражи у хотелу „Копаоник” у чијем саставу су ресторан, медицинско-терапијски део са лекарском ординацијом и терапијским блоком, као и затворени базен са лековитом водом за рекреацију и рехабилитацију. У саставу хотела је и депанданс „Младост” са смештајним и терапијским капацитетима.
Основни болеснички дан кошта у двокреветној соби 1.750 динара, а комплетан (са свим терапијама) 2.250. динара. Цена зависи и од периода у години када се борави у бањи.
Специјалитети овог краја могу да се испробају у националним ресторанима. Обавезно треба пробати качамак, проју, кајмак и сир и различите намазе са печеном паприком, али и кромпир печен на огњишту или специјалитете испод сача.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















