Масовни и необични протести у Шпанији

Шпански радници све чешће излазе на улице, јављујући властима да им се из дана у дан погоршава положај. О детаљима новог масовног покрета у коментару Игора Кудрина.

Прошлог викенда становници 57 градова одједном изашли су на нове манифестације. Узрок масовних протеста је познат: незапосленост, смањење плате, сложена ситуација у области здравства и образовања. Истовремено земља преживљава невиђени пораст цена намирница, саобраћаја, комуналних услуга.

Искусни политичари одлично разумеју реакцију обичних грађана на погоршање економске ситуације. Није узалуд то што после отоворене конфронтације руководиоци владе и опозиције траже узајамно прихватљива решења у интересима грађана и своје сопствене репутације. Нови премијер Мариано Рахој, као далековиди човек, већ 50 дана после доласка на власт био је приморан да заборави на своју оштрину, позивајући Шпанце да подрже реформе које спроводи.

Шпанци, желим да вам кажем да су наше реформе праведне, иначе их не бих усвојио. Он су корисне, зато што ступивши на снагу, учиниће ваш живот бољим и достојнијим. Схватам да се никоме то не допада, али поштујем туђе мишљење. Ипак понекад нема излаз. Све што ми чинимо, чинимо ради Шпанаца и побољшања њиховог живота. Када наше реформе не би имале перспективу, не бисмо их предлагали.

Ипак Шпанци са својим неисцрпним осећањем за хумор за разлику од Грка и Италијана налазе врло необичне, чак и ризичне методе борбе против искушења која су их запљуснула. Да узмемо на пример паролу која се родила прво у Мадриду и Барселони, а затим је прешла и у друге градове: Не плаћам. То значи да су потомци Санча Пансе доведени до очаја сталном скупоћом почели да се упуштају у отворене трикове и обмањивања. Заузимају празне зграде, не плаћају станарину и комуналне услуге, што је својеврсна освета банкама и рентијерима који се богате. Пред очима се рађа и друга необична навика. Одређени део становника, презревши правила части и кршећи законе, труди се да не плаћа карте за градски превоз које су веома поскупеле. И то не због цицијаштва.

Као човек који је живео у Мадриду 10 година могу да кажем: никада нисам видео да кондуктери лове у аутобусима и метроу путнике без карте. Једноставно част и васпитање нису дозвољавали путнику да буде ухваћен и да се осрамоти пред строгим контролором. А сада на оште чуђење шверцовање улази у навику, чак и строги инспектори понекад опраштају онима који се шверцују. Они знају: људи не варају због тврдичкука, већ због лошег живота. И чувари закона су почели да саосећају. Одбијање путника, "Нећу да платим", створило је одговор који звучи као оправдање оног који крши поредак: Нећу да заустављам.

Наравно, власници кућа и саобраћаја, значи и влада, сносе губитке. Ипак морају да трпе. Расположење људи је такво да могу да се одлуче на јуриш на зграду, на намерно заустављање саобраћаја. То ће повући за собом конфликт са полицијом, што ће се нехотице одразити на однос Шпанаца према влади Маријана Рахоја.