Патријарх по Божјој вољи

Протојереј мр Велибор Џомић, парох подгорички и стручњак из области црквеног права, саопштио је јуче да избор патријарха једне помјесне цркве није и не може бити сензационалан како то покушавају да представе поједини медији. Он је у разговору за наш лист казао да су поступак за избор патријарха и услови које патријарх једне помјесне цркве треба да испуњава прописани црквеним канонима и уставом. Избор патријарха, наводи он, након упражњења патријаршког трона није тајни и начин избора не може бити накнадно одређиван.

Патријарх Павле, како су објавили медији, налази се тешком здравственом стању а у служби му помаже митрополит Амфилохије. Посљедњих дана је било пуно спекулација о начину избора новог патријарха и о најозбиљнијим канидатима који би могли да га наслиједе.

- Посебно је важно да се нагласи да је Његова светост патријарх српски господин Павле жив и да самим тим није отворен поступак за избор новог патријарха. Питање рођења, здравља, болести и смрти једног човјека, па и српског патријарха у Божјој је руци. Јако је неукусно и једино објашњиво злим намјерама према цркви отварати питање избора новог патријарха прије него што Бог у Царство своје призове постојећег патријарха, који је смртан човјек као и сви људи - рекао је Џомић.

Он је појаснио да је у уставу наше помјесне цркве прописано да се избор патријарха врши након упокојења или добровољног повлачења претходног патријарха. Патријарха бира Свети архијерејски сабор као изборни сабор, а у његов састав улазе сви активни епархијски и викарни епископи.

- Кандидат за патријарха, према члану 42 црквеног устава, може бити активни епархијски епископ који епархијом управља најмање пет година. Свети архијерејски сабор патријарха бира под предсједништвом најстаријег епископа по посвећењу. На засједању Изборног сабора мора бити присутно најмање двије трећине чланова Светог архијерејског сабора. Оправдано одсутни епископи могу овластити друге епископе да умјесто њих гласају с тим да један архијереј може бити опуномоћен само са једним гласом. Потребно је да се у три или више кругова гласања изаберу три кандидата са натполовичном већином гласова, а нови патријарх се бира жријебом између њих тројице након призива Светога Духа. Акта и записници о раду Изборног сабора обавезно се чувају у архиви Светог архијерејског синода. Као што се види, нико од људи не може унапријед да зна ко ће бити нови патријарх, а то најмање могу да знају самозвани аналитичар и лажни социолог религије Мирко Ђорђевић који је, нажалост, постао чаршијски извор појединих медија - тврди Џомић.

Према његовим ријечима, више активних епископа наше помјесне цркве данас испуњава услове да буду кандидати за будућег патријарха, али тек када се стекну услови и сазове Изборни сабор.

- Није, дакле, само митрополит Амфилохије или један или двојица епископа кандидат за патријарха како то неки желе погрешно и посве тендециозно да прикажу. Митрополит Амфилохије има велики углед у читавом Васељенском православљу, али угледни су и други епископи. Овакав начин избора патријарха уведен је 1967. године управо због тога да би се онемогућио било какав спољашњи уплив свјетовних власти или других организација на избор будућег патријарха. Модел је направљен на начин на који је изабран Свети апостол Матија. Важно је да је патријарх-патријарх по Божјој вољи, а не по земаљским конбинаторикама. Управо је такав патријарх Павле - закључио је Џомић.