140 година очигледне историје
Највећа ризница историјско-културних споменика Русије – Државни историјски музеј, прославља 140 година постојања. Формиран одлуком цара Александра Другог, музеј је требало да служи очигледној историји и да чува сведочанства свих значајних догађаја у животу Руске државе.
Зграда Историјског музеја на Црвеном тргу у Москви од црвене цигле изграђена у руском стилу, један је од најпознатијих туристичких објеката. Заједно са својом главном филијалом – чувеним Храмом Василија Блаженог на истом том Црвеном тргу, ово изузетно архитектонско дело унето је у Списак Светског наслеђа УНЕСКА. Али у комплекс Историјског музеја спадају још 4 архитектонска споменика, који формирају музејску четврт, уз то вредна здања старе руске архитектуре – Палате из 16. века и Дворска кућа 17. века, који се налазе недалеко. Тако да су то гигантске музејске површине. Између осталог и фондови музеја су гигантски – скоро 5 милиона експоната и преко 15 милиона листова документарних материјала.
Све то је сакупљано чак не 140 година, већ много дуже. У новоформирани музеј представници угледних аристократских и трговачких породица предавали су већ готове породичне колекције: библиотеке, иконе, раритетно оружје, вредне историјске документе. Стварање музеја било је заиста национални посао, и тим пре не случајни догађај, сматра историчар академик Сигурд Шмидт.
У другој половини 19. века променила се представа о вредности појава прошлости – људи су већ престали да се занимају само за државну историју и схватили да треба проучавати и историју становништва, историју свакодневног живота. Постојала је идеја да се формира управо музеј историје руских грађана који живе на читавој територији тадашње Руске империје. Историјски музеј се одмах формирао као депо и научни центар – наставља Сигурд Шмидт. И његова улога је била не само у томе што је постао одлична ризница споменика духовне и материјалне културе – у њему су почели да се разрађују и методи проучавања тих споменика, то је била школа развоја науке.
Током 140 година колико постоји музеј, Русија је преживела мноштво историјских катаклизми, више пута је мењала своје границе и чак свој државни назив. Али Историјски музеј је једнако остајао место где је могла да се сагледа реалност читаве историје, подвлачи заменик директора музеја Андреј Јановски.
Ми смо фактички музеј националне историје Русије, при чему у оквиру и Руске империје и бившег СССР. Код нас има споменика, докумената везаних за историју земаља које се називају сада земљама ЗНД – јер некада смо били главни историјски музеј Совјетског Савеза. По чему је добар Државни историјски музеј – по томе што у њему има све. То је истина. Ми смо једини музеј који може да прикаже руску историју од древних времена до наших дана без било каквих озбиљних пропуста.
Поводом своје 140. годишњице Историјски музеј је попунио сопствену експозицију јединственим артефактом древних времена. У сали бронзаног века сада се налази права гробница коју су нашли археолози на Југу Русије, у Краснодарском крају. Како би се у просторију сместио овај колосални објекат по размерама, морао је да буде изведен озбиљан и у многоме ризичан подухват.
Ако се погледа на догађаје којима дочекујемо нашу 140. годишњицу, у музеју се дешавају озбиљна, рекао бих тектонска померања, подвукао је Алексеј Левикин. И заиста, Историјски музеј сада осваја нове фондове, формира велики рестаурациони центар, освежава сталне експозиције и организује 6 нових изложби. Међу њима је изложба поводом 200-годишњице победе руске армије над Наполеоном у Отаџбинском рату 1812. године, руско-немачка изложба Руси и Немци: 1000 година заједно, изложба посвећена 250-годишњици успона на престо царице Јекатерине Велике. Значајна имена, значајни догађаји...
- Извор
- Голос России, фото: ru.wikipedia.org/Markus Bernet/сс-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















