Италијани будзашто купују културно-историјска блага

КОЗАРСКА ДУБИЦА - Сеоске етнокуће с краја 19. вијека, које чине културно-историјску и природну баштину те трупци храстова стари најмање петнаест хиљада година неконтролисано се продају, експлоатишу и превозе у Италију, упозоравају у Туристичкој организацији општине Козарска Дубица.

Према незваничним подацима већина ових кућа је продата Италијанима, који их откупљују по цијени од 2.000 до 4.000 КМ. Купци су Италијани који откупљују и продају обловину са наших простора.

Ова тенденција је присутна већ дужи период, мада не постоје тачни подаци у које сврхе се користе наше старине у Италији.

Према ријечима Милинка Кецмана, директора Општинске туристичке организације, храстови са локалитета Липова Греда, недалеко од Дубице, ископавани су и превожени, највјероватније, у Италију. Остала су још само два таква храста и налазе се ископана на поменутом локалитету.

"Подручје на десној обали Уне, у прошлости је било обрасло густом храстовом шумом, те је из коријена старословенске ријечи дуб, која значи храст, град Дубица касније добио име. Вјерује се да под земљом постоји још старих храстова, а то ћемо утврдити када се изради цертификат о старости два храста која су ископана још 1982. године", рекао је Кецман и додао да ови храстови и куће имају непроцјењиву вриједност и као такви се морају хитно заштитити.

Он је нагласио да тренутно настоје откупити кућу која је већ капарисана од стране једног Италијана.

"Ми морамо заштитити наше етно вриједности. То су грађевине и предмети који говоре о начину живота прије сто година. Направићемо етномузеј и у сваком случају прекинути тенденцију извоза културно-историјске баштине. Тренутно реализујемо пројекат којим би се преостали трупци два храста ископана из земље у Липовој Греди, поново сертификовали,", рекао је Кецман.

Према ријечима свештеника кнежичке парохије Жељка Јевђенића, из села Кнежица је извезено шест старих кућа што је велика штета за овај крај.

"Ове куће су грађене крајем 19. вијека и тај начин градње се називао градња на вренђију. Грађене су од дрвета и биле су карактеристичне по томе што су биле срезане на вренђију по ћошковима, тачније речено уплетене", рекао је Јевђенић.
Етнокуће

Ове куће имају двије просторије - спаваћу собу и огњиште, те два улаза, односно излаза.

Постоје претпоставке да су тако рађене како би се људи могли лакше склонити, односно побјећи за вријеме војних офанзива у Другом свјетском рату. Међутим, разлог такве градње је и тај да би кроз кућу могли проћи волови који су вукли кладе које су се ложиле на огњишту.