Гостопримство

У данашњој емисији о ономе што се традиционално повезује са Русијом, тачније са њеним имиџом, говорићемо о руском гостопримству и ”хлебосољству”.

Мноштво речника руског језика објашњава синтагму ”хлеб-со” на разне начине, али у истом кључу. То је и пријатељско гошћење, као и пријатељство уопште, гостопримство. И срдачно гошћење, спремност да примите код себе госте, да држите отворени сто и приређујете ручкове за званице.

Тему наставља старији научни сарадник Института за руски језик Виноградов Ирина Левонтина.

Реч ”хлебосољство” врло је занимљива. У њој се концентрисало неколико идеја одједном, карактеристичних за оно што зовемо руском сликом света. Пре свега, то је идеја гостопримества. За руску културу појам гостопримства је врло важан. То се види чак по томе што постоји неколико речи: реч гостопримство, реч топлина и реч ”хлебостољство”. Ми томе придајемо врло велики значај. Наравно, све ове речи имају помало различито значење, али важно је да је ова идеја представљена великим бројем речи. При томе шта је важно: реч ”хлебостољство” врло се добро слаже са речју ”руски”, ”руско хлебосољство”, као и ”московско хлебосољство”. Она има неки локални колорит. Схватамо да је Грузинима врло својствено да госте, да нуде неко јело, они воле госте и слично. И може се при томе рећи ”грузијско гостопримство”, али рећи ”грузијско хлебосољство” тешко је, пошто је уз ову реч везана руска слика света. Управо московског живота. Нико неће рећи ни ”петербуршко хлебосољство”. То просто не постоји. Шта је то хлебосољство? То је жеља да се гост угости, нахрани, и обавезно да он једе много и са задовољством, и због тога је домаћин срећан. То није просто обавеза да се гост поздрави. То је идеја да човек осећа задовољство тога што његов гост врло много једе. И то је тако упорно, са инсистирањем... За руски језик врло је карактеристична сама ова идеја, сама представа да је важно да у кући буде гост, да много и свашта једе. У речи хлебосољство још је, наравно, идеја такве ширине руске душе, некакве претераности и прилично слабе представе о границама личне сфере човека. То је наметљиво гостопримство. У хлебосољству постоји идеја да човек не може томе да се успротиви, да не може да одбије да једе. Њега засипају поклонима и од тога он не може да се спасе.

Како је истицао руски историчар и писац Николај Карамзин, ”једногласно хвале летописци опште гостопримство Словена. Сваки путник био је за њих као свет: дочекивали су га са нежношћу, гостили са радошћу, испраћали срдачно”. Као очигледан спој благородства, великодушности и поштовања према људима, гостопримство се од давнина разматрало и као мера репутације.

Конкретно тредиција руске трпезе формирана је до 17. века. Започињао ју је домаћин куће тиме што је секао и давао сваком госту комад хлеба са сољу. Треба имати у виду да је со тада била прилично скупа, користили су је само  посебним случајевима. Чак на царском двору сланик су на сто стављали ближе високим лицима. Тако се спој хледа и соли од почетка схватао као симбол благостања, богатства и живота уопште. Осим служења хлеба са сољу, домаћих куће, у знак посебног поштовања или срдачности према неком од гостију могао је сам да му стави неко јело са специјалног тањира.