Србија добила сигнал из Брисела
Већ у четвртак, 1. марта, самит ЕУ може да донесе одлуку да се Србији пружи статус званичног кандидата за стуапње у ову организацију. Ипак, без обзира на прелиминарне договоре, питање се изненада нашло на ивици неуспеха због неочекиваног демарша Русмуније, која је одбила да потпише препоруку да се Србији да статус кандидата, позвавши се на нерешено национално питање Влаха у земљи. Судбину српске пријаве разматра наш аналитичар Петар Искендеров.
По мишљењу румунске стране, српске власти треба пре свега да пруже додатне гаранције влашкој мањини од 30 000 становника која говори румунски и живи у источним регионима Србије.
Узимајући у озбир неопходност једногласног усвајања одлука у оквиру ЕУ, било је потребно унети измене у већ усаглашени текст препорука за пружање статуса кандидата Србији. И мада је министар иностраних послова Финске Александер Стуб изјавио да је читање датог документа јасно – Србија добија статус кандидата – даљи развој односа Брисела и Београда крије још много подводних каменова. И најважнији се састоји у нерешености проблема Косова, подсетио је за Глас Русије експерт за Балкан из Института за славистику РАН Александар Карасјов.
Очигледно је да ће се још извесно време задржати оштра линија, негативна реакција на пријем Срба у ЕУ. Али пре или касније они ће се неизбежно наћи у ЕУ. Друго је питање што ће бити још много проблема на тај рачун. Да видимо како ће се ЕУ понашати. Очигледно је да ће ЕУ у току даљег разматрања спрске пријаве затражити од Београда нове уступке са тим да пре свега нормализује односе Београда и Приштине у смислу повољном по Брисел. Јер нерешеност косовског питања поткопава и једниствно у самој ЕУ.
Индикативно је да је, судећи по информацијама из Букурешта, демарш Румуније био изазван не толико бригом о србским Власима, колико покушајем да се реше сопствени проблеми у односима са ЕУ. По информацијама АФР, Букурешт намерава да на тај начин на највишем нивоу ЕУ лобира пуштање Румуније у Шенген-зону, које је било блокирано прошле године. Како сматра експерт, поједине земље чланице ЕУ пре покушавају да и даље користе питање о пријему Србије како би добиле за себе од ЕУ више политичких и финансијских преференци. А то значи да судбина напаћене спрске пријаве остаје у заточеништву геополитичких спорова.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















