Ново руско оружје

26. фебруара потпредседник владе Дмитриј Рогозин још једном је изјавио да је неопходно тражити пробојне идеје ради стварања новог наоружања.

"Дефицит савременог оружја је један од главних проблема армије, мада увећање перспективне технике може да буде ништа мање опасно.

Испоруке технике за наоружање руске војске, обновљене после дугогодишњег прекида, потребне су и за одржавање одбрамбене спостобности земље и за напредак домаће одбрамбене индустрије која је дуго стајала. Ипак у великом броју случајева техника која стиже у наоружање изграђена је још на основу совјестких разрада, што поставља ограничења за њене могућности и потенцијал модернизације.

У неким случајевима ова ограничења у великој мери могу да се уклоне захваљујући новој опреми. Тако се десило са ловцем Су-35, најновијим авионом направљеним на платформи Т-10С, познатој по имену основне серијске летелице – Су-27. Без обзира на то што је први лет Т-10С изведен пре више од 30 година, Су-35 је савремени борбени авион који може да испуни све задатке.

Бескрајно развијати совјетске платформе није могуће, али када разрађује принципијелно нову технику одбрамбена индустрија ризикује да се суочи са принципијелно новим проблемима.

За Русију, ма колико то било чудно, ситуација је у великом мери олакшана: домаћа одбрамбена индустрија има пред собом одличан пример туђег технолошког пробоја, достигнућа и грешака: САД су после 1991. године рачунали на постизање глобалне војно-техничке надмоћи и мада су достигли одређене успехе, нису успели да реше задатак у целини.

Први узрок неуспеха крије се у коренитој промени карактера ратова, које су САД морале да воде после завршетка хладног рата. Како је показала пракса, разбијање оружаних снага и инфраструктуре земаља трећег света за америчку војну машинерију није проблем. Проблем је постало држање ситуације под контролом после победе у ефикасном муњевитом рату. Савремена опрема и оружје у великој мери је олакшало тај задатак, мада главно оптерећење у таквом рату и даље сноси пешадија са стрељачким оружјем.

Други разлог је у технолошкој баријери: индустрија и наука су стигли до граница могућности хемијског горива за моторе са унутрашњим сагоревањем, турборакетне и ракенте моторе, конструкционе материјале.

Од 1995. до 2010. године САД су затвориле 22 програма разрадом нове технике само за копнене трупе. Резултат је захтевао превише велике трошкове. Незавршена техника коштала је више од 30 милијарди долара, не рачунајући из истог разлога затворене програме ратног ваздухопловства и ратне морнарице САД. Један од најскупљних затворених пројеката био је програм Борбени системи будућности. Можемо се сетити и других пројеката: хеликоптер RAH-66 Comanche, млазни систем рафалске паљбе ATACMS BAT, самоходни артиљеријски уређај Crusader и други пројекти. Увећање њихових тактичко-техничких карактеристика није оправдало невиђени скок цене и дугогодишњи процес разраде.

Узрок неуспеха била је претерана размера разрада. По признању бившег министра одбране САД Роберта Гејтса, покушај да се замени све одједном на сасвим ново завршава се скупом катастрофом.

То треба да буде лекција за Русију: разрада принципијално нове технике оправдана је у уском дијапазону услова. А ограничени ресурси у поређењу са САД приморавају Русију да буде још опрезнија у војним трошковима.

За сада Русија води одмерену политику у области нових разрада: неперспективних пројеката и планова нема, сви системи који се разрађују од виталне су важности за армију и немају реалне јефтине алтернативе. То је могуће захваљујући увећању улоге војске у систему државне одбрамбене наруџбине. И од тога колико ће баланс између војске и одбрамбене индустије бити очуван, зависи много, ако не и све."