Силоватељ на челу општине и права истина о хапшењу Срба на Космету

 У суботу 25. фебруара одјекнула је вест о хапшењу шесторице Срба из Косовско-поморавског округа или, према децентрализацији коју је одредио Ахтисаријев план – из општине Гњилане. Слушали смо узнемирене сведоке – чланове породица ухапшених, читали извештаје о томе шта је све пронађено у њиховим кућама те како се ради о припадницима МУП Србије, који раде у Врању, а живе у Косовском поморављу. Чули смо и да су једном детету које има шест година ставили лисице на руке и обавештени смо да је то учинила специјална јединица Росу.

Дан пре тога, у петак 24. фебруара, заменик међународног цивилног представника на Косову (канцеларија ИЦО) Кристофер Роен изјавио је да српске безбедносне структуре морају да се коначно повуку с Косова и да те структуре нису предвиђене ни Резолуцијом 1244. Напоменуо је и како ти србски полицајци примају плате из Београда као и да је њихово деловање на КиМ проблематично. Београд је, са своје стране, негирао постојање таквих структура.

А сада замислите тројицу (Срба, наравно) понетих жељом да зараде неки динар а охрабрени изјавом овог мисионара и саветима свог шефа – председника општине косовске администрације (Србина Ненада Цветковића) – како улазе у зграду српске општине у Гњилану и краду матичне књиге. Затим замислите како један од те тројице читаву ствар одаје косовском председнику општине Гњилане (Србину Ненаду Цветковићу), па како онда читава та ствар некако стиже и до српске полицијске управе Гњилане, која је измештена у Врање. Онда замислите како полицијска управа у Врању позива тројицу завереника на информативни разговор у Врање. И на крају – а то није тешко замислити – замислите како они, уместо у Врање, одлазе код свог председника општине Ненада Цветковића да питају шта даље да раде. На шта их овај – ни то вам неће бити тешко да замислите – саветује да цео случај пријаве у станици КПС Гњилане.

И тако почиње случај. Србски МУП у Врању јесте тражио тројицу Срба с Косова – због тога што су ови украли матичне књиге. Ухапшена шесторица немају никакве везе с тим случајем – иако су постали његови главни актери. Иако раскринкани од стране србског МУП, тројица из Гњилана су ипак успели да ураде посао, чак боље него што се од њих очекивало. Заправо, нису одрадили они, одрадио је председник косовске општине – Србин Цветковић. Тројица су само извршила задатак по задатак, вероватно ни сами не знајући – током обављања једне по једне тачке задатка – шта је следећи корак.

А ко је Србин Цветковић – председник општине Гњилане испред владе Косова и члан СЛС (Србска либерална странка, чланица Тачијеве владе)? Без обзира на то што није битан он, него је битан налог да се српске институције на Косову руше и да се почне са непостојећим МУП-ом у Гњилану, без обзира на то што је човек, дакле, небитан – није незанимљиво знати ко су људи који за косовске Албанце извршавају најпрљавије послове. Ко покреће точак историје, у којој ће једног дана писати како су неки Косовари морали да се служе прекомерном (да прекомернија не може бити) силом, е да би се ослободили остатака већ одавно бајковите српске „УДБЕ“ (како они то воле да кажу) на терену младе државе Косова.

Ко је – што не бисмо знали и то – Ненад Цветковић? Нико. Једини податак који о њему постоји у архиву Републике Србије (осим тога да је рођен) јесте податак о петогодишњем (1996–2001) лежању у затвору – због силовања. Раније, док су трајале борбе за албанску ствар на Косову, у његов живот улази Ељми Рецица (Петрит), близак сарадник Кадрија Весељија (шефа ШИК, обавештајне службе) и наш јунак почиње да живи пуним плућима, аванзује у каријери и, успут, одрађује ствари које могу да одјекну као вест дана, касније да буду заборављене – али њихове последице да трају деценијама.

Последице као трауме неких тамо породица, последице као страх уливен у кости неких тамо Срба на југу Косова, последице као, на крају, албанско Косово без Срба, а уз помоћ Срба. И –  да не испадне да су Косово створили само неки силоватељи и бивши робијаши – уз помоћ Републике Србије, која свакодневно ради на признању косовске независности, јер Косово може да буде држава де фацто, само оног часа када Србија потпише тај последњи папир.

Али што би све то занимало нашег јунака Цветковића, слободан је човек и не ради ништа што је у суштинској супротности с оним што ради његова матична држава – Србија.

Ненад Цветковић: Србе сам пријавио из освете!

Како Курир преноси, Ненад Цветковић, председник косовске општине Партеш-Пасјане, потврдио је за Курир да је лично Албанцима оцинкарио припаднике МУП Србије које је пре два дана претукла и ухапсила косовска полиција, и поручио да му је због тога веома драго!

- Они су ширили лажи о мени у време избора. Наговарали су људе да гласају за другог кандидата. Осим тога, зна се шта су радили овде и то би Ивица Дачић требао да зна. А ваш Дачић би требало и да зна да је ово Косово. Било би му боље да се бави стварима у својој земљи – рекао је Цветковић.

На питање да ли је Србе пријавио из чисте освете, Цветковић одговара:

- Је л’ ви то мени хоћете да продате муда за бубреге, или хоћете изјаву? Имам доказе да су криви. Надам се да ће добити заслужену казну!

Иначе, ухапшени Срби, оптужени за рушење уставног поретка Косова, односно због тога што су издавали србска документа, Цветковићеве су прве комшије.

Претпретресни судија мисије Еулекс одредио је притвор од 30 дана за петорицу припадника МУП Србије, а како је саопштено, они се терете за вршење незаконитог притиска на грађане Партеша – саопштио је Еулекс. Према привременом кривичном закону Косова, њима је запрећена казна од најмање пет година затвора за дело напада на правни поредак.

Јелена Денић, ћерка једног од ухапшеног радника МУП Златка Денића, за Курир је рекла да су преко адвоката сазнали да му је одређен притвор.

- И даље смо у шоку. Мајка посебно. Нисмо разговарали с татом, само знамо да га држе у гњиланском затвору. Нису нам вратили ни лаптопове и телефоне. Мој тата је поштен човек и увек је помагао свима. Знамо ко га је пријавио, али нам је речено да не причамо о томе – испричала је Јелена.

Дејан Васић, Денићев адвокат, за Курир каже да је суд одлучио да суђење буде затворено за јавност.