Пројекат нерентабилан, кредит неповољан

Тај новац скршен је на секундарне пријекте и још свашта нешто чега се више нико и не сјећа. Да би се бар донекле показало како сва огромна обећања нису остала празна прича, кренуло се импровизаторски, наврат, нанос, у њхову реализацију, након што су године потрошене у покушајима да се ти послови договоире на канабету у четири ока. Али, новац је у међувремену потрошен и одложен на многа приватна конта, па се посегло за кредитима, не само за санирање буџетске рупе и ванбуџетске фондове него и за „капиталне“ инвестиције произашле из још капиталнијих обећања. Зато би парламентарци Српске требало да на сједници 13. марта дају гаранције РС за кредитно задужење јавног предузећа „Аутопутеви Републике Српске“ код Европске банке за обнову и развој за реализацију пројекта изградње прве фазе аутопута Бањалука - Добој, у износу од 150 милиона евра. Овим кредитним средствима финансирала би се изградња дионице аутопута у дужини од 37 километара између Добоја и Прњавора, што представља источну дионицу ове трасе будућег аутопута. Након што парламент одобри ово задужење, крајем марта „Аутопутеви РС“ требалао би да потпишу уговор о кредиту са овом европском финансијском институцијом. Међународни тендер за прикуљање понуда потенцијалних извођача радова отворен је до 27.априла. Тако изгледа календар догађаја око овог пројекта, али и сада је јасно да ће мноштво контраверзи и отворених питања пратити његову реализацију, али и након тога још годинама. Струка и елементарна логика упозорили су да је у овом случају ријеч о потпуно нерентабилној инвестицији. Тако је и израчунато да би будући аутопут, да би оправдао рационалност улагања, морао имати дневну фреквентсност возила већу од 16.000, што је немогуће, јер много оптерећенијим путним правацем од Градишке до Бањалуке дневно прође између пет и шест хиљада возила. Још већи проблем је што се у овакав пројекат улази на основу кредитног задужења јер је јасно да Јавно предузеће „Аутопутеви РС“ неће из својих прихода моћи сервисирати обавезе по овом кредиту. Али, сва аргументација се одбија и у краткорочним пословима много је неусклађености и у самој Влади РС. Тако премијер Александар Џомбић оптимистично најављује почетак радова већ за мај, дакле чим се оконча тендер, не марећи за чињеницу да након затварања тендера предстоји процес оцјене пристиглих понуда и рок за евентулне жалбе. За разлику од Џомбића министар саобраћаја и веза Недјељо Чубриловић каже да је реалније да радови почну у јулу мјесецу. И о квалитету кредитних средстава између ове двојице постоје различита гледања. Док Џомбић тврди да је кредит добијен под повољним условима, министар Чубриловић опрезно се ограђује констатацијом да су услови нешто другачији у односу на стандард који ЕБРД уобичајено примјењује. И на крају низа обмана је и она о додатном запошљавању које ће изградња аутопута омогућити. У том контексту се разговарало на највишој адреси како би се формирао конзорциј домаћих фирми у нискоградњи иако је свима јасно да и у најбољим околностима тај конзорцији не може ца одговори на услове које је кроз тендер наметнула европска банка. Треба се само сјетити чувеног покушаја са Г8 и Слободаном Станковићем, континуираним абонентом буџета РС. Остаје им танка нада да би се, евентуално, негдје могли појавити као подизвођач. Када се саберу и сагледају све чињенице око овог „капиталног“ пројекта потпуно је јасно да не постоји ниједан рационалан разлог да се РС у све ово упусти кроз кредитно задужење које ће грађани враћати годинама након што се аутопут и направи.