Асиметрични "Искандер"

Испорука Белорусији руских оперативно-тактичких ракетних комплекса “Искандер” може бити једна од варијаната асиметричног одговора Русије на инсталирање у Европи елемената америчке ПРО. “Уз одговарајуће услове и исто тако одговарајућу позицију Белорусије – зашто да не? Јер сваки потез продукује контрапотез” – сматра начелник Ракетних снага и артиљерије Оружаних снага Русије, генерал-пуковник Владимир Зарицки. Очигледно да је то и једина реакција руског генерала на питања која су се односила на борбене могућности оперативно-тактичких комплекса „Искандер”.

О каквим је одговарајућим условима реч? Домет извозне варијанте „Искандер-Е” (а управо та варијанта це бити испоручена Белорусији) не премашује 280 километара. Како је изјавио Минск, ракетна бригада, у чије ће наоружање стићи тај ракетни комплекс, биће дислоцирана у Могиљевској области, а то је практично на граници са Русијом, а тих 280 километара није довољно да се униште америчке антиракете, инсталиране у Пољској. 280 километара је чак мало ако се ти комплекси предислоцирају рецимо, у Брестску област, ближе Пољској. Друга је ствар ако се у Белорусији појави модернизована варијанта ракетног комплекса „Искандер”. Његов домет може премашити и 500 километара, а тај домет је утаначен Споразумом о ликвидацији ракета средњег и малог домета. Међутим, појава таквог „Искандера” ће значити да је Русија иступила из поменутог Споразума. Могућност таквог корака од стране Москве се разматра, поред осталог и у вези са стварањем САД трећег позиционог региона ПРО у Европи. Свакако да је ПРО на прагу Русије огромни иритатор за Москву. Тим пре што он има очито провокативни карактер у односу на Русију. Међутим, ставови експерата по питању евентуалног иступања из Споразума о ракетама средњег и малог домета се разилазе. По мишљењу руководиоца Центра за међународну безбедност ИМЕМО Алексеја Арбатова, инсталирање ПРО у Европи не сме се игнорисати – чак уз сву мизерност њеног потенцијала у поређењу са руским снагама нуклеарног задржавања.

И у првом реду зато што, како признају сами амерички експерти, тај програм ПРО је програм са „отвореним наставком”. Тојест, ни саме САД, ни њихови савезници, ничим не гарантују да ће се све ограничити на један радар у Ческој и једну базу са 10 антиракета у Пољској. Другим речима, Вашингтон не гарантује да кроз извесно време тих ракета неће бити 10, 15 или 100 пута више. Арбатов сматра, међутим, да је неопходно детаљно изанализирати све “за” и “против” иступања Русије из Споразума о ракетама средњег и малог домета, и прорачунати вероватне војно-стратешке, финансијско-економске и политичке последице. По мишљењу експерта, Русија данас има ефикасна средства за супротстављање америчкој ПРО у Европи. Уз кудикамо мање трошкове Москва би могла да инсталира неколико допунских пукова тих истих интерконтиненталних балистичких ракета „Топољ-М”, а да при том не излази изван оквира поменутог Споразума.

Арбатов, поред осталог, допушта да ће у одговор на руске ракете средњег домета САД обновити програм својих ракета средњег домета „Перссинг-2”, крстарећих ракета морског базирања, као и новостворених и побољшаних система средњег домета и инсталиратри их у Европи. Тај сценариј Арбатова је и најреалније примењив речима начелника ракетних снага Русије о томе, да „сваки потез продукује контрапотез”. Неспорно је да је оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер” добар и јединствен као средство за наношење ефикасних удара по циљевима на мањим теренима. Таквим као сто су ракетни комплекси, па и антиракете ПРО, инсталиране, на пример, у Пољској.

Неспорно је да Споразум о ракетама средњег и малог домета, који су потписали СССР и САД још 1987. године, данас болно удара по националним интересима Русије, пре свега на плану њене безбедности. У суштини, документ и није попримио универзални карактер – њему се нису придружиле друге земље, иако рецимо Кина такве ракете има. Али нема сумње да је Споразум о ракетама средњег и малог домета један од централних споразума у сфери нуклеарног разоружања. Према томе, има се над чим замислити.