Заблистало "Острошко благо"

 Симоновић је награђен на анонимном конкурсу за необјављени рукопис "Судбина острошког блага", који расписује Фондација "Драгојло Дудић", чији је оснивач Републички одбор СУБНОР-а Србије.
Драгојло Дудић (9. 12. 1887, село Клинци код Ваљева - погинуо 29. 11. 1941. код Мачката, Ужице), био је земљорадник, револуционар и писац. Рођен у богатој патријархалној заједници гдје се сматрало да је школовање и учење само за градску дјецу. Завршио је основну школу а сам научио латиницу и енглески језик. Постао је најписменији и најначитанији сељак у Србији, један од најузорнијих домаћина у свом крају.
- Ова награда за мене има посебну драж и тежину јер је ријеч о признање које носи име човјека који је без сумње био најписменији српски сељак, а који је прошао чак четири рата. Погинуо је 1941. године у борби за слободно Ужице. Због храбрости коју је исказао том приликом проглашен је за народног хероја. Његово име се и данас у Србији изговара са великим поштовањем, а дјело се чува од заборава. Он је прошао оба Балканска рата и голготу Првог свјетског рата. Као сељак на Солунском фронту научио је чак и енглески језик - истиче видно узбуђен Симоновић.
Између Првог и Другог свјетског рата Дудић је сарађивао у више листова и часописа, укључујући "Политику", "Радничке новине", "Рад", "Народну правду" и зборник сељака писаца "За плугом". Организатор је Устанка у Другом свјетском рату у западној Србији 1941. против окупаторске војске нацистичке Њемачке. Проглашен је за народног хероја. Читава Драгојлова породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Његов "Дневник", важно свједочанство о првим мјесецима устанка у Србији, објављен је 1945. године.
Симоновић истиче да га радује што је признање стигло у, како је оцијенио, "вучјим временима, у времену када се настоје поништити све тековине НОБ -а".
- Драгојло је био уредник многих часописа, писао, био хапшен, а иза себе је оставио свој "Ратни дневник". И то је био један од разлога да се оформи ова Фондација и установи истоимена награда за публицистику. Посебно сам задовољан јер је то један од доказа да се традиција НОР-а не ниподаштава и да се данас на овај начин чува од оних који покушавају да је оскрнави - наглашава Симоновић, кога посебно радује чињеница да је ове године прва награда додијељена баш њему.
Симоновић додаје да се нада да ће књига "Судбина острошког блага" наредних мјесеци бити публикована.
- Овим рукописом покушао сам да се примакнем истини о судбини острошког блага, да доведем до краја причу о три велике хришћанске реликвије, а које се данас налазе на Цетињу. Такође, да расвијетлим "мистерију" о великом сафиру који данас недостаје на икони Богородице Филермосе. Односно, да откријем ко је и када оскрнавио ову икону и укажем на пут који ће довести до коначног разрјешења ове енгиме и тога шта се заиста дешавало на Острогу. Али, не само када је у питању државно благо, већ и оно са двора Карађорђевића. Такође, да покушам да дођем до имена свих оних који су учествовали у грабежу - наглашава Симоновић.
Иначе, ово није прва награда цијењеном писцу и новинару. Симоновић је добитник Децембарске награде Подгорице. Колеге новинари више пута су Симоновића награђивали значајним признањима - награда "Политике", "Политике експрес", Удружења новинара Црне Горе, награда за животно дјело Савеза новинара Србије и Црне Горе.
Досад је објавио књиге "Мијат и Мојсије", "До смрти и натраг", "Огњена Марија ливањска", "Недоходу у походе", "Зеко мали", "Живот на седам жица", "Тамницама никад краја", аутор је монографија о Пивском манастиру и поводом 125 година новинарства у Црној Гори и дјела "Ријеч скупља од живота"...
Био је члан или сарадник свих значајнијих писаних медија у бившој СФРЈ. Исту праксу наставио је сарађујући и са медијима који данас излазе у Србији и Црној Гори. Читаоци веома често могу наићи на његове интересантне прилоге, увијек из прве руке, и у нашем листу. Такође, у "Дану" је објавио и низ веома запажених фељтона. Тренутно је ангажован као новинар редакције "Вести".

Жири је рекао...

У образложењу жирија се наводи да првонаграðени рад представља врхунско публицистичко дјело, којим је бачена трајна свјетлост на случај злата и драгоцјености Краљевине Југославије, које су у априлу 1941. године склоњени у манастир Острог у Црној Гори. Рукопис "Судбина острошког блага" представља свједочанство о једном трагичном времену, а у образложењу жирија се каже да Симоновић "не амнестира, нити осуðује актере тог времена, већ ненаметљиво, а успјешно реконструише и објашњава сва збивања везана за судбину тог блага".

Ремек дјело

Нобеловац Иво Андрић је о "Дневнику 1941" Драгојла Дудића записао:
"То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза".