Трка за одбеглим милијардама

Усвојени план за опоравак грчке економије може да не профункционише. ЕУ, ММФ и Европска ЦБ вероватно ће морати да издвоје трећи пакет финансијске помоћи у висини од 50 милијарди евра. Такав је песимистички закључак представника тројке, саопштава немачки недељник Шпигл. Грчка валда у међувремену грозничаво тражи додатне изворе за попуњавње благајне. Један од њих су милијарде евра које су прошверцовали у иностранство богати банкари, бизнисмени, политичари.

Али озбиљно рачунати на то да ће се код људи са дебелим буђеларима пробудити осећај патриотизма, после чега ће они вратити капитале и платити порезе исто је што и тражити пулс на протези. Зашто, објашњава доктор Отмар Исинг, бивши главни економиста Европске ЦБ.

Идјеа да ће се богати Грци вратити у земљу са новцем илузија је, пошто у Грчкој нема реда у опорезивању, нису обновљени закон и ред – ево одлучујућих момената који су довели до тешког положаја.

Процес запуштености у економији је текао годинама. Ништа мање времена биће потребно за рашчишћавање рушевина, остављених после сиве економије. Грчка влада нема, на пример, ни приближну представу о суми капитала који је избегао опорезивање. Можда 60-70, али није искључено да је у питању ни 150, 200 милијарди евра.

Од октобра прошле године воде се млаки преговори о повратку новца извезеног из Грчке у Швајцарску. Тина предлаже Берну да склопе споразум по узору који су већ опробали швајцарски банкари са Немачком и Великом Британијом. Од прекршиоца се узима порез у висини од 20 до 30 одсто, преостали улог се сматра легализованим. Све је било усаглашено, али ту се умешао Брисел. Бирократе из Европске комисије принципијално су решиле да земље ЕУ које склапају сличне договоре прекорачују своја овлашћења. Мада су милијарде залегле у страним банкарским сефовима мобле да буду корисне грчкој благајни. О неопходности строгим мера против сиве економије говори и професор Јаков Миркин, директор Института за финансијска тржишта и примењену економију Финансијске академије.

Пошто Грчка поседује огроман потенцијал развоја, изузетне природне услове, пошто је Грчка економија услуга, то пружа могућност да се оде у званичну економију из незваничне. Да се потпуније сакупљају приходи, да се буде у оквиру организованог сектора, а не сивог. Тачније, грубо говрећи, да се уведе економски ред.

Сизифов посао. И Грчка, наравно, овде није усамљена. По подацима листа Вол Стрит Џорнел он ње не заостаје Италија, чији финансијски магнати штеде за црне дане швајцарске франке, злато, скупоцене метале. Њихове шпанске и порутугалске колеге такође радо пребацују своје капитале скривене од пореза у Швајцарску, гостољубиву за илегалце. Па и ко од богатих грађана ЕУ, ако се боље погледа, не пати од истог?