Дивље мачке мануле биће обележене

У Забајкаљу на дивље мачке мануле ставиће радио-огрлице. То ће помоћи научницима да проуче понашање и начин живота ретког вида дивљих мачака унетих у Црвену књигу. Без савремених технологија прилично је тешко посматрати мануле – то је врло опрезна и скривена животиња. Чак зоолошки вртови који имају ове мачке, практично немају шансе да их виде. Оне излазе тек ноћу, у обичајено време за лов.

Положај манула много је бољи него положај њихове веће сабраће тигрова и леопарда. Бројност дивљих мачака у Забајкаљу у последње време се увећала. Има их око 13 000. Наравно, радијске одашиљаче неће ставити свим мачкама, само на око двадесетак, рекао је за Глас Русије директор Државног природног биосферског забрана Даурски Александар Бородин.

Добили смо од Росприроднадзора дозволу да обележимо мачке мануле. Стављаћемо на њих одашиљаче, проучавати њихов живот. Шта више, потрудићемо се да снимимо филм како би наш народ сазнао више о животу такве животиње као што је манул. То је потребно како би људи чували ову животињу. Многи о њој ништа не знају, пошто је манул звер која се крије: ако прођеш на три метра удаљености, можеш да је не приметиш.

Споља ова дивља мачка врло личи на домаћу. Постоји хипотеза да се налази у сродству са персијским мачкама, које личе на њега по бујном крзну, округлим формама и прилично необичним обликом главе за остале врсте. Врхови сиве густе длаке су бели, због чега се чини да је манул прекривен снегом. Он има јачу грађу него његова домаћа сабраћа. Тежина манула је око 5 килограма. А шапе су дебље и краће. Могуће је да је зато манул много спорији од домаћих мачака. Кажу чак да је то најмање окретна мачка. И ако је прилично тешко да га видите у природи, да га ухватите није тешко. Па и посебни трикови да се обележи звер нису потребни, објашњава стручњак:

Постављају ми питања: да ли им дајете ињекције или их везујете? Ништа слично. Једнсотавно инспектори се налазе у степи, проучавају пажљиво сваки каменчић. Затим ако виде кретање, значи то је манул који може непокретно да лежи сатима како би ухватио миша. Ловимо га просто. Он лоше трчи, млади инспектор га сустиже, покрива јакном. После тога стављају му оковратник и животињу одмах пуштају.

Истина, са манулом се треба обходити пажљиво и опрезно. То је прилично јака и агресивна животиња, може да огребе и чак да уједе за прст. Недавно су сарадници Даурског региона уловили 8 манула за Московски зоолошки врт. Јер манул је његов симбол, а представника ове ретке мачке у њему није било.

У Русији осим Забајкаља, манул живи у Бурјатији, Туви и на Алтају. А његов ареал је Централна и средња Азија, Закавказје, западни Иран, Монголија и северне области Кине. Ова звер има још један назив – паласова мачка. Добила га је у част немачког природњака Петера Паласа који је открио манула на обали Каспијског мора у 18. веку.

Због слабе проучености паласове мачке акције на очувању ове врсте тек се планирају. И информација коју стручњаци Даурског региона рачунају да сакупе помоћу предајника помоћи ће да се реши овај проблем. Када се упозна понашање манула, моћи ће да се схвати како да се он заштити од одумирања.