Србска за Девич
Манастир Девич саграђен је око 1434. године и налази се у Дреничкој шуми, 5 kм, јужно од Србице. Ктитор манастира је деспот Ђурађ Бранковић који је ову светињу саградио у знак захвалности за исцељење његове болесне кћери - Девице, по чему је манастир и добио име.
Највеће духовно благо манастира су мошти Св. Јоаникија Девичког који је у народу познат као велики чудотворац. Велики је број исцељења која се готово свакодневно дешавају у овом манастиру. Манастир Девич се састоји из више цркава посвећених Ваведењу Богородице, Св. Јоаникију, Св. Ђорђу. Манастир Девич поседује преко 60 хектара земље и око 250 хектара шуме.
Године 1915. први пут су га опљачкале аустроугарске војне снаге послије одступања српске војске преко Албаније у Првом свјетском рату. Други пут то се догодило 1941. године када је срушена и уништена испосница Св. Јоаникија Девичког која се налазила на падини на сјеверној страни манастира, као и источни који се налазио у долини нижег манастира. Манастир су тада опљачкали албански фашисти.
Манастир Девич је опљачкан и оскрнављен послије доласка војне и цивилне мисије на Косово и Метохију, а поново је запаљен током мартовског погрома 2004. године.
Једини траг да су до прије 13 година око Србице живјели и Срби чувају монахиње из Девича. За шест монахиња које опслужују манастир Девич живот се одвија у изолацији, јер се у околини налазе села насељена крајње непријатељски настројеним живљем према свему што је србско, а сам манастир и манастирска имовина су константно изложени нападима. Иако су храм и монахиње под сталном заштитом КФОР-а вандали из околних шума проналазе пут и пљачкају манастирску имовину и узнемиравају монахиње.
Хуманитарна акција „Борба за Девич“ има за циљ да прикупи неопходна финансијска средства за довршетак изградње 170 метара дугог и 3 метара високог заштитног зида око манастира Девич на Косову и Метохији. Изградња заштитног зида је започета у септембру 2011. године на молбу монахиња манастира Девич и иницијативу Епархије Рашко-Призренске. Заштитни зид је неопходно подићи, јер манастир обезбјеђују јединице КФОР-а које најављују скори престанак обезбјеђења манастира.
Због крајње непријатељског окружења у којем се манастир Девич налази и константних притисака, претњи и напада којима су изложене монахиње и Православни верници који посјећују ову велику светињу, у склопу пројекта покренута је и акција ''Србска за Девич'' којом желимо да и србски народ из Републике Срспке укључимо у обнову и заштиту ове велике Православне светиње.
Зид подижу мајстори из србских средина на Косову и Метохији, којима су лопови недавно украли алат и опрему за рад. Завршетак радова био је планиран за јесен прошле године, међутим због недостатка новца, радови су се одужили.
До сада, навијачи Црвене Звезде „Делије Север“ у сарадњи са фудбалским клубом Црвена Звезда прикупили су и испоручили 24.000 евра, док је Министарство правде Републике Србије издвојило 50.000 евра. Да би се читав пројекат успешно привео крају, неопходно је прикупити још око 19.000 евра, што је уједно и циљ акције „Србска за Девич“.
Клуб навијача "Република Србска Црвена Звезда" и Удружење грађана "Делије Север" из Бањалуке организују хуманитарни концерт под називом "Србска за Девич" који ће се одржати 18. марта у Спортској дворани "Борик" са почетком у 20 часова. На концерту ће учествовати: Рибља чорба, 357, Ивана Жигон и Косовски божури, Хор цркве Св. Ћорћа и Звечана, Етно група Траг и ТХЦ ла Фамилија - Ф4.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















