„Стратегија 2020“: политика није остала по страни

Политичка реформа и повратак демократским механизмима на свим нивоима власти основни је закључак о „Стратегији 2020“ који су припремили руски експерти. Њени главни циљеви су наведени у програму с којим је Владимир Путин изашао на председничке изборе. То је пре свега модернизација економије, отварање нових радних места, повећање прихода и логички завршетак политичких реформи.

Промене које су инициране од стране власти не подразумевају само повећање броја странака различитих усмерења. Ту је и повратак правим изборним механизмима на свим нивоима, почев од општинског и регионалног.

Експерти кажу да постоје три сценарија развоја ситуације. Први је инерцијски. Избор који нам предстоји је онај између другог и трећег сценарија: умереног и радикалног. Умерено-реформаторски предлаже да се крене од административне децентрализације и да се полако уводи изборност на свим нивоима почев од локалне самоуправе. Радикални сценарио пак подразумева „све и одмах“, све до убрзане аутономије сваког од нивоа власти, широке децентрализације овлашћења и финансија.

Потреба за централизацијом односно вертикалом власти настаје у тренутку када је потребна мобилизација, убрзани економски или политички напредак, рекао је у интервјуу „Гласу Русије“ члан Омладинске јавне коморе Михаил Синицин.

Код нас је дошло до друге крајности. Када нам је у центру речено „Узмите суверенитета колико год хоћете“, у земљи је почео сепаратизам који је Владимир Путин делимично спречио. Али клице тог процеса ипак остају. Зато би требало имати у виду да се на локалном нивоу демократија нипошто не сме ширити до мере у којој је била присутна у 90-им. 

Тренутно је најтежи задатак да се нађе равнотежа између овлашћења центра и региона, сматра председник Института за националну стратегију Михаил Ремизов.

Повећавају се ризици одређеног ауторитаризма када регионални лидер формира регионалне елите по свом укусу. Уз то умерени популизам ће му омогућити да буде поново изабран. Зато би свакако требало наћи адекватну равнотежу између овлашћења федералног центра, начела јединства земље и извршне власти са једне стране и оптималне аутономије приликом доношења одлука које утичу на локалне интересе с друге стране (конец голоса).

Аутори реферата су, по свему судећи, узели у обзир ове скривене опасности, па теже ка умереној опцији. Главни корак државе у економској сфери требало би да буде радикално смањење њене улоге у економији. То је један потпуно логичан корак, истиче ректор Руске економске школе Сергеј Гуријев.

Држава се показала као неефикасна власница. Чуда не постоје: држава не може да се бави бизнисом, то се дешава у свим земљама. Она има своју функцију: да обезбеди поштовање правила и регулисање. 

Русији није потребан само раст, већ квалитетан економски раст. Земља не може да живи само од извоза сировина. Сировинска економија Русију осуђује на све већи технолошки заостатак. „Стратегија 2020“ требало би да учини управо то – да савлада тај јаз.