Милошевић се, међутим, није изјаснио да ли жели да преузме функцију председника ФС РС, на којој га Кошарац види као идеалног кандидата. Прослављени фудбалер и бивши репрезентативац, који ће остати упамћен као најбољи стрелац Европског првенства 2000. године, тврди да је и те како расположен да се укључи у решавање проблема у фудбалу РС.
Ипак, чини се да је идеја Кошарца након прекјучерашњег састанка са Милошевићем у Београду много ближа реализацији без обзира на то што бивши ас Партизана, Астон Виле, Парме, Сарагосе, Еспањола, Селте, Осасуне и Рубина уопште не инсистира на добијању функције. Фотеља, тврди Саво, ни под разно није услов да се ангажује.
- Моја помоћ била је и биће безусловна. Желим да помогнем. Осећам да то дугујем и свом народу и својој земљи. Са Сташом Кошарцем сам одржао квалитетан састанак. Разговарали смо о актуелном стању у фудбалу и наредним корацима које ћемо заједнички предузети. Тема мог повратка у Републику Српску и уласка у Савез је веома осетљива и зато за сада не бих конкретније причао о томе - каже Милошевић за Пресс РС.
Рекордер по броју наступа за Србију и први фудбалер који је пробио магичну границу од 100 мечева за националну селекцију истиче да је његов највећи мотив да помогне талентованим клинцима то да се, ако могу, отисну његовим путем.
- Талентовани клинци заслужују да добију шансу, да покажу колико вреде и направе добре каријере. Зато сви који то могу да ураде треба да помогну фудбалу Српске. Не патим од функција и није ми битно какву улогу ћу имати. Уколико могу да помогнем, безрезервно ћу то и урадити - тврди фудбалски легионар, који је прве кораке направио у Подрињу из Јање.
Чињеница да је увек с поносом истицао да је рођен у Србској, да је пореклом из Бијељине и да је увек помагао родном крају и целој РС, одазивајући се на све хуманитарне акције и позиве да помогне, Милошевића је и устоличила као најбољег могућег кандидата за првог човека домаће „куће фудбала". Зато је и идеја Сташе Кошарца врло брзо прихваћена међу стручњацима, бившим асовима и актуелним функционерима. Сви они се слажу да би Саво унапредио фудбал у РС, ујединио га, помогао му да изађе на европску сцену и додатно учврстио везе између Србије и Српске.
- Изузетно ми је драго што чујем да имам такву подршку, јер ми је битно шта људи мисле. Потрудићу се да их не разочарам и да оправдам њихово поверење - тврди Милошевић, који ће са Кошарцем поново разговарати следеће седмице.
Нови састанак треба да се одржи у Србској. Саво очекује да ће бити једнако успешан као и иницијални, београдски сусрет са Кошарцем.
- У наредних десетак дана требало би да дођем у Републику Српску. Обићи ћу породицу, а том приликом ћу се поново видети и са Сташом Кошарцем. Овог пута у разговоре ће бити укључени и неки други људи. Ово није безазлена и једноставна прича. Реч је о теми коју схватам максимално озбиљно - закључује Милошевић.
Од новог сусрета с Милошевићем пуно очекује и Сташа Кошарац. Иницијатор идеје о избору легендарног фудбалера за председника ФС РС не крије да је задовољан исходом састанка у Београду и понавља да је Милошевић потребан нашем фудбалу.
- Имам разлога да будем оптимиста. Наш разговор је био конструктиван. Изнете су и занимљиве иницијативе на тему развоја фудбала Републике Српске. За сада у јавност не бих износио више детаља, али епилог ће бити познат веома брзо - поручује Кошарац.
Саво Милошевић може да се похвали импресивном каријером. Почео је у Подрињу из Јање, након чега су уследиле три незаборавне сезоне у Партизану, које су га лансирале у орбиту. У црно-белом дресу је освојио две титуле и Куп, два пута био први стрелац лиге, што је била одлична препорука да пређе у Астон Вилу. Затим је играо у Сарагоси, Парми, Еспањолу, Селти. У Осасуни је оставио неизбрисив траг, помогавши малом клубу да израсте у стабилног члана Примере. Последњу професионалну сезону играо је у руском Рубину, с којим је освојио прву титулу у историји клуба и пласман у Лигу шампиона.
У дресу репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе и Србије одиграо је рекордне 102 утакмице, у којима је постигао 37 голова. Наступао је на Светским првенствима 1998. у Француској и 2006. у Немачко, и на Европском шампионату 2000. у Белгији и Холандији, где је био најбољи стрелац.
