Седам чуда Србије
Уз све хвале и похвале за Магазинову акцију, дипл. инж. Мирјана Стојановић из Београда од природних вредности гласа за Ђердапску клисуру и Национални парк „Ђердап“, Стару планину, Ђавољу варош, Тару и кањон Дрине. Што се градитељских чуда тиче, наша читатељка гласове даје београдском храму св. Саве, Калемегдану, Лепенском виру и посебно ХЕПС Ђердап.
Јелена Чеперковић, професор из Врњачке Бање, пише да је сигурна да листе седам природних и седам градитељских чуда неће бити лако направити јер је „Србија земља мале површине, али има толико тога што је вредно пажње и дивљења“. Листи досадашњих предлога она додаје манастир Милешеву и фреску Бели анђео, коју због лепоте и уметничке вредности многи сматрају српском Мона Лизом.
За нашег читаоца мр Ранка Ивковића из Београда дилеме нема – испосница Св. Саве, пећински комплекс озидан крајем 12. века у литици на планини Радочело, високо изнад реке Студенице, једно је од најчуднијих и најзанимљивијих места у Србији, које због свог изгледа, историјског и културног значаја заслужује да буде увршћено у седам чуда Србије.
Акција бирајмо седам природних и градитељских лепота је својеврсно путовање кроз Србију и њену историју, а на том пропутовању својим текстом и фотографијама Иван Чанчар из Новог Београда нас је одвео до Рајачких пивница. Изнад села Рајац, у близини Неготина, постоје пивнице рајачке. То је комплекс винских подрума: њих 270, некад их је било преко триста. Грађени су од тесаног камена, од брвана или бодрика. Због одржавања сталне температуре, подруми су од један до два метра укопани у земљу, док су на спрату просторије за боравак виноградара у доба бербе и неговања вина. Куће су ушорене и повезане уским кратким сокацима и трговима. То је истински мали камени град у ком се прави и чува вино. Сваки путник намерник може да сврати у неку од пивница и проба вино које се још увек производи по старим традиционалним рецептурама.
Познато је да виноградарство у Тимочкој крајини има дугу традицију. За време римског цара Марка Аурелија на овим просторима је узгајана винова лоза која је давала одлична, висококвалитетна вина, а када је почетком 19. века филоксера (болест винове лозе) похарала већину винограда у Европи, крајинска вина избијају у први план.
Некада се вино правило у преко триста пивница, данас функционише свега шездесетак. Била би огромна штета, право „чудо“ да због људског немара и незаинтересованости пивнице заувек нестану и тако будућа поколења неправедно буду ускраћена за сазнање о старом винском каменграду, делу блиставе историје и традиције справљања боговског напитка.
- Извор
- Магазин
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















