Полијелеј од муниције

Вјековима су кроз Црну Гору и Србију пролазиле многе војске и, у највећем броју случајева, остављале за собом пустољ и дим. Страдали су и људи, а они који би на вријеме осјетили опасност склањали су се у у цркве и манастире, као најсигурнија склониљта. Ову традиција су сруљили Турци Османлије када су престали да пољтују српске светиње. Руљили су их и палили. Нажалост, са таквом праксом наставиле су и друге војске.У разним периодима српске светиње су биле на удару непријатељски расположених дођоља. Неке су ипак пролазиле без већих ољтећења. Да ли су ове богомоље биле под заљтитом светаца, својих патрона, којима су намијењене, или се радило о пукој случајности, није нам познато. Али... Једна од таквих је и црква Свете недјеље у селу Десимировцу код Крагујевца.

- Градња храма Свете недеље, крај самог београдског друма, започета је 1933. године, захваљујући улагању и раду житеља села, као и околних насеља Церовца, Опорнице… Храм је освељтан уочи почетка Другог свјетског рата, 1937. године. Током ратних година храм је гађан топовима са друма Крагујевац – Горњи Милановац и том приликом је једна граната погодила кров, пробила га, и зарила се у под, уз саму цјеливајућу икону – каже за наљ лист свељтеник Петар Манић.

Срећа у несрећи била је љто пројектил није нанио већа ољтећења пољто није експлодирао. Такође, у цркви није било вјерника, нити свељтеника, па су тако избјегнуте и могуће жртве. Након заврљетка рата, гранату у храму Свете недјеље је дезактивирао, а потом и извадио, један њемачки стручњак за експлозиве. Иначе, овај храм је и спомен-костурница ратника из Десимировца који су изгубили животе у отаџбинским ратовима. На Видовдан, 28. јуна сваке године, у храм се, уз учељће чланова породице и родбине изгинулих ратника, одржава опело палим родољубима и спомен-костурница се прелива вином.

Нама је био најинтересантнији један детаљ. Наиме, у храму се налази веома необичан полијелеј изнад цјеливајуће иконе, направљен од пуљчане и митраљеске муниције, начињен у знак сјећања на ратна дељавања и страдање храма.Овај симболичан детаљ трајно подсјећа на вандалски чин, а мјесто на које је пала непријатељска граната и данас је видљиво и привлачи пажњу посјетилаца и вјерника.