Папирне библиотеке мораће да се боре за опстанак

У Великој Британији се затварају библиотеке под изговором да се смањује број посетилаца. Љубитељи књига у Лондону већ су одржали митинге протеста. У Русији библиофили су такође забринути стањем књижних фондова. Нису све библиотеке могле да се прилагоде новом животу са Интернетом, широким доступом информацијама и електронским књигама.

Један од главних разлога за пад популарности билиотека је развој екелтронског издаваштва. То су и обични "букридери" и могућност доступа литератури помоћу "смартфона" којима се све чешће користе становници великих градова.

Раније је по потребну књигу читалац ишао или у продавницу или у библиотеку. Али времена су се променила, претраживње на Интернету је опративније, а не мора нигде ни да се иде. Уз то у Русији само 20% библиотека има излаз на Интернет и по том показатељу тешко може да конкурише чак обичним кафеима, где често постоји бежична мрежа, примећује главни уредник листа Савремена библиотека Љубов Казаченкова.

Алтернатива библиотека за читање у слободно време сада је много. То је било који Интернет-кафе или кафе где постоје полице са књигама – узми и читај. Сада и у приградским возовима има књига у отвореном доступу. То су све алтернативне услуге које у принципу треба да пружају библиотеке.

Библиотеке су дуго радиле без конкуренције, сеоске библиотеке нису попуњаване годинама, постоје чак такве где су последње новине стигле почетком 90-их. Сада им је тешко да се преоријентишу и адаптирају за савремене захтеве читалаца.

Рецепти борбе за читалачку публику су разни. У Великој Британији друштвене организације које пропагирају читање, добро се финансирају. Немачка је у популаризацији књига рачунала на издавача. У Русији такође делује програм који треба да омладини усади љубав према читању.

Чак у малим градовима постоје активне библиотеке које укључују децу у свој круг, постепено их навикавајући на читање, говори Љубов Казаченкова.

У тим библиотекама и клубовима и савремена омладина се сакупља – они тамо генеришу идеје. Ови ученици нису активни читаоци, али они тамо долазе с времена на време и узимају нешто да прочитају. То говори о томе да ће они пре или касније узети нешто паметно да читају.

Ма колико се паприне библиотеке трудиле, неминовно им прети губитак читалаца, негодују твроци дигиталних књига. За пет година број купаца електронских "букридера" изједначиће се са бројем поклоника штампаних књига, прогнозира творац електронске библиотеке Максим Мошков.

Издавачи ће почети да пропадају, затварају штампарије и издавачке куће. И ми ћемо доћи до тога да ће остати само електронске књиге и могуће некакве егзотичне, специфичне издавачке куће које су у стању да осигурају рад у актуалним условима.

По прогнозама Максима Мошкова, штампана књига ће живети још десетак година. Али већина експерата је опрезна у оценама. По њиховом мишљењу, штампана издања ће живети много дуже, то је као прво носач информација који не зависи од струје, као друго гарант ауторских права која творци електронских библиотека често занемарују.