Изненађења из Руског музичког архива

Звезде академске извођачке уметности долазе у марту у Русију. Италијанске оперске знаменитости Сесилија Бартоли и Фабио Андреоти - "нови Павароти", како га називају, легендарни јапански бубњар Јамато, француски виолиниста Рене Капиусон, и на крају бечки оркестар Штраус.

Сесилија Бартоли ће, осим Москве и Санкт Петербурга, посетити и главни град поволжке републике Татарстан - Казан. Чувена оперска дива има прилику да напуни свој истраживачки пртљаг, који је повезан са потражњом и проучавањем дела старих италијанских мајстора, чија дела она сама обрађује. Много италијанских оперских композитора 18-19 века, је долазило у Санкт Петербургу и радило. Њихови резултати се још увек чувају у музичким архивама градова.

Маестро Валериј Гергијев је поднио иницијативу да се створи фонотека у Маринском театру, на основу ових архива. Сесилија Бартоли је у знак захвалности за сећање својих сународника, заједно са Гергијевим учествовала у добротворном концерту за подршку библиотеци. У програму «Sacrificium» (“Жртва“), Сесилија Бартоли наступа у Москви 24. марта у пратњи Циришког камерног оркестра. Истог дана у престоници ће државни Симфонијски оркестар Русије наступати са новим главним диригентом Владимиром Јуровским и еминентним француским виолинистом Ренеом Капиусоном као солистом.

Маестро Владимир Јуровски, чија каријера је почела веома успешно да се развија у Европи, пре шест месеци постао је шеф диригент Државног Симфонијског оркестра Русије. У овој посети, одлучио је да слушаоцима представи трећу "херојску" симфонију Бетовена у редакцији Малера коментаришући свој избор на следећи начин:

„ Чињеница је да ово дело има веома занимљиву историју у Русији. Малер је 1902. године у Санкт Петербургу дириговао у оркестру Маринског театра, и оркестарску верзију своје редакције је оставио у библиотеци театра коју је управо почео да ствара. Он је завршио када је био шеф диригент оркестра у Њујорку. Ова измењена Малерова верзија се раширила по Русији. А музичари, не знајући, наставили су и у совјетско време да је изводе. Дакле, руска, рекао бих, руско-совјетска традиција извођења Бетовена се заправо заснива на школи Малера. Овде у Русији, иза гвоздене завесе, сачувала се традиција извођења Бетовена, која се била изгубила на Западу: у Немачкој, посебно, због нациста. Већина уметника који су били јеврејског порекла, отишли су за Америку. Пошто сам био први који је поново извео "Херојску" симфонију у овој верзији у Европи - у Лондону, а затим на турнеји по Немачкој и Паризу, ја сам резервисао за себе место првог извођача у овој верзији и у Русији."