Научници ће избавити Алтај од прашњавих бура

Научници  Русије и Немачке намеравају да  избаве Алтај од сушења земљишта и прашњавих бура. На Алтајском државном универзитету се реализује међународни пројекат Кулунда. У току 5 година уз учешће фармерских газдинстава на обрађеним површинама Кулундинске степе ће примењивати принципијелно нове технологије обрађивања земљишта.

Кулундинска степа, која се налази на граници са Казахстаном, типични је степски алтајски регион, који је преживео тоталну промену природног пејзажа. Некада су ту номади чували стоку, али је почетком 20. века услед реформи Петра Столипина дошло до масовног пресељавања у тај регион сељака из Централне Русије. Почело је аграрно освајање степе, које је било вођено у огромним размерима 1950-их година. Тада је било узорано око 3 милиона хектара ледине, што је резултирало катастрофалним последицама, - каже технички координатор пројекта Кулунда, геоеколог Андреј Бондарович.

Степа је јединствени екосистем, који се традиционално никад није обрађивао. Сви народи, који су живели на тим територијама, користили су их као пашњак, док није почело техногенско освајање ледине. Преоране огромне површине су изазвале појаву прашњавих бура, када се  плодни слој земљишта – хумус почео преносити на огромна растојања.

Таква опасност угрожава и Немачку. У њеном источном делу, мада то чудно  изгледа, климатски условии су слични Кулунди. То је најсушније место у тој земљи. За једно 50 година тамо би могла да настане ситуација слична ситуацији у сушним алтајским степама. Зато немачки научници желе да схвате как би могли да  спрече претварање степе у пустињу.

Идеја тог пројекта је настала из неколико разлога. Прво, да хумус био сачуван  при обради земљишта. Друга идеја је повезана с климом. Прашњаве буре воде доспевању у атмосферу угљеника, који ствара ефекат стакљеника, а то  резултира глобалним отопљавањем. Зато је основна идеја коришћење нових технологија да би хумусни слој и угљеник  били  конзервирани у земљишту.

Нове агротехнологије орања, када се његова дубина битно смањује на рачун коришћења такозване адаптивне пољопривпредне технике, биће апробиране на моделним парцелама фармерских газдинстава Кулундинског региона. За пет година реализације тог пројекта његови учесници рачунају на обнављање земљишта и решење проблема прашњавих бура. Они такође намеравају да поставе питање о цељисходности аграрног коришћења степе.

Пројекат Кулунда се реализује у оквиру споразума између владе Русије и Немачке о научно-техничкој сарадњи  научника две земље. С немачке стране га курира Универзитет Мартин Лутер из града Хале, с руске стране Алтајски државни универзитет.