Немачка шаргарепа, маслачак и мртве душе Хеладе

Савез пореских обвезника Немачке проучио је нацрт националног буџета за 2013. годину и предложио да се он смањи за преко 150 милиона евра. Невладине организације сумњају у неке ставке расхода. У време кризе влада се забринула за принос маслачка и цветање шаргарепе – нема ли овде корупције или је то просто чиновничка глупост?

За лидерима не заостају ни аутсајдери. У Грчкој, на пример, чиновници – с предумишљајем или од лењости, још треба да реше да ли се отписују државне трошкове за мртве душе.

Наредне године Берлин планира да издваја министарству пољопривреде 230 хиљада евра за узгајање нових сорти шаргарепе беле, жуте и љубичасте боје. Још више средства издвојено је за производњу црвеног сока од јабуке. Научни захтеви усмерени на повећање приноса маслачка коштаће буџет 135 хиљада евра. Маслачак се користи за производњу гуме. А национална енергетика ће добити 170 хиљада евра за замену електричних сијалица на 50 пумпи. Списак сличних загонетних државних субвенција објављује Савез пореских обвезника Немачке сваке године.

Између осталог, руководилац Центра за немачка истраживања РАН Владислав Белов у интервјуу за Глас Русије истакао је да не види велику невољу ни у пројектима, ни у трошковима – могуће је да ће управо они довести до пробојних открића. Овде је најважнија друштвена контрола.

Видим плус у јавној контроли, и минус и томе што порески обвезник који контролише такве ствари доводи у сумњу делатност одговарајућих научно-истраживачких универзитета. Није случајно један од добитника Нобелове награде прошле године пре десетак година био добитник Шнобелове награде, њене пародије. Као што знате, Шнобеловску награду додељују за тобоже апсурдна истраживања. Једно од ових тобоже апсурдних истраживања било је положено у основу будуће Нобелове награде. За Русију је то очигледан пример да треба да постоји не само критика рада владе, већ што је најважније контрола од стране грађанског друштва.

У целини историја економског и техничког развоја Немачке не пружа основе да се сумња да су власти земље склоне ка реализацији бесмислених пројеката, а рад бирократског апарата прилично ретко изазива примедбе за корупцију.

Више је питања за делатност бирократске машинерије земаља које се налазе на јужном крају ЕУ. По подацима које је објавило ових дана Министарство здравља Грчке, око 15% становништва које није радно способно или 36000 људи, испоставило се просто мртвим душама. У условима оштре кризе из државног буџета до данас се сваког месеца издваја око 111 милиона евра за доприносе непостојећим слепима, инвалидима и старатељима сирочади. Тек сада грчка влада је планирала да коначно створи јединствену базу инвалида. А пре ове провере чиновницима је било много згодније, а можда и повољније, да раде са десетинама одвојених архива.