Јаков Окуњ: достигнућа каријере досадна, једноставно желим да свирам џез
Ако вам се чини да џез пружа потпуну слободу импровизације, упознајте џез пијанисту Јакова Окуња. То је човек који спаја строгост стила и математичку прецизност извођења.
Преузмите аудио фајл
Дед Јакова Окуња је одлично свирао клавир, импровизовао. Отац Михаил је познати у свету џез пијаниста, предавач, он учествује у неколико ансамбала, руководи сопственим трио. Дакле, наш данашњи саговорник наставља музичке традиције своје породице.
Светски ниво културе извођења, спајање строгог класичног пијанизма и савремене хармоничне импровизације ствара непоновљиви музички стил извођења Јакова Окуња. Иначе, отац и син Окуњи као пијанисти никада нису иступали заједно, али Јаков успешно свира удараљеке у трију свог оца. То је вишеструко талентовани музичар.
Тата се односи према мом стваралашту строго, али са поштовањем. Не могу да кажем да тражим његов савет, али је отац један од људи, чији пример хтео бих да следим. Добро познајем шта мисле људи његове генерације и нешто старији, например, чувени трубач Герман Лукјанов. Моји блиски пријатељи и колеге, као и ја ћутке разговарамо с њима о томе што нас забрињава.
Јаков је почео да се бави музиком када је имао четири године. Прво је свирао виолину, затим клавир. Када је био студент друге године Државног музичког колеџа Гнесини почео је да свира џез, што му није сметало да стекне струку Диригент забавног оркестра.
Интересовање према светској култури – сликарству, архитектури, књижевности Јаков је наследио од маме, историчара уметности која је била кустос у Државној Третјаковској галерији. Прва џез извођења је музичар слушао са плоча из колекције свог оца Михаила Окуња. Велики естетски утицај је на Јакова имао Дјук Елингтон – као пијаниста, руководилац сопственог колектива, композитор и импровизатор.
Да ли нови стилови утичу на мене? Не. Интересује ме различита музика, коју слушам, али остајем конзервативац, слушам академску музику и џез – отприлике до 1970-х година. Нешто од оног, што се данас чује, мени се допада, али већином се не допада. Слушам снимке савремених пијаниста, али ме они интересују другачије, него можете да замислите. Углавном приметим, како се не сме свирати, зато се трудим да тако не свирам, јер налазим много заједничког између њиховог и мог начина свирања.
Преузмите аудио фајл
Јаков Окуњ је наступао и снимао своје интерпретације са многим светским звездама Џеза –Љу Табакиним, Едијем Хандерсоном, Денијем МакКазлином.
Списак руских ауторитативних музичара, с којим је свирао Јаков, веома је опширан: то су акордеониста Владимир Данилин, саксофониста Сергеј Головња. Рад с тим маестрима много ми је пружио, - прича Јаков о периоду, када је учествовао у чувеном JVL-BIG BAND Виктора Лившица.
Осетио сам шта је дисциплина и шта је колективно стваралаштво. Потресло ме је када су људи старије генерације, например, истакнути академски музичар Владимир Зиков, који је обишао цео свет и добио више пута награду Греми, обраћали су ми се као пуновредном диригенту, чували дисциплину и субординацију, за разлику од мојих вршњака-пријатеља, који ми су се обраћали фамилијарно.
Јаков Окуњ има и свој пројект – 1998. године он је створио МосГорТрио – Московски Градски Трио. У његовом саставу су прави млади уметници- контрабасиста Макар Новиков и свирач на удараљкама Александар Машин.
Јаков Окуњ је маестро класичног третирања џеза, али то му не смета да формира свој музички језик на рубу савремених и класичних џез токова. Стил Јакова је и строг, и изражајан, мелодички минималистичан, а богат хармонски. На питање новинара о тежњи за каријером Јаков Окуњ је одговорио: То би било досадно. Једноставно желим да радим оно што волим – свирам џез.
- Извор
- Голос России, фото: (C) Александар Машин/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















