Руско оружје за Индију. Традиције се не прекидају

У Индији се отвара одбрамбени сајам ДефЕкспо-2012. Његово отварање практично се подударило са посетом председника Русије Дмитрија Медведева. У току посете Дмитриј Медведев и индијски премијер Манмохан Сингх потписали су низ споразума о војно-техничкој сарадњи.

Велики планови

Индија је била и остаје један од највећих партнера Русије у сфери војно-техничке сарадње. Уговори скопљени за време посете Медведева, између осталог уговор о наставку заједничких радова на ловцу пете генерације за ратно ваздухопловство Индије, омогућава да се рачуна на наставак. Али принципи сарадње и општи садржај постепено се мењају.

Својетско-индијска војно-техничка сарадња састојала се углавном у испорукама готове продукције, адаптиране према захтевима наручиоца. Индија је добијала борбене авионе, системе ПВО, бродове, подморнице, оклопну технику и остало. Следећи стадијум било је постављање лиценцних прогона за склапање технике у Индији – ловаца бомбардера МиГ-27, затим ловаца Су-30, тенкова – прво Т-72, затим Т-90, и слично. Коначно, почело је да се говори већ о заједничкој разради најновијих система, специјално адаптираних за локалне услове који би могли да наиђу на потражњу у трећим земљама.

Данас се развија неколико таквих програма. Један од најпознатијих је програм конструисања суперсоничних крстарећих ракета Брамос, разрађених на основу руске крстареће ракете Јахонт. Овом ракетом већ су опремљени бродови индијске ратне морнарице, ракетне јединице копнених снага. Завршава се разрада ваздухопловне модификације Брамоса.

Амбициознији пројекат је програм конструисања FGFA (Fifth Generation Fighter Aircraft) адаптираног према индијским захтевима извозне верзије ловца Т-50. Само на научно-истраживачке и огледне радове земље планирају да потроше до 10 милиона долара (по неким информацијама руски трошкови на разраду оригиналне верзије Т-50 већ су премашили ту суму). Палнови обнове индијског ратног ваздухопловства предвиђају куповину 200-250 ловаца, чија цена ће достићи око 25 милијарди долара. Узимајући у обзир цену техничког сервисирања, припреме пилота, инфраструктуре, куповине наоружања и слично укупна вредност програма FGFA може да премаши 50 милијарди долара до 2030. године.

Паралелно са тим наставља се сарадња у другим областима. Тако Русија активно учествује у модернизацији ратне морнарице Индије, како испорукама готових бродова и подморница, тако и учешћем у разради и испорукама опреме за бродове индијске производње. За палубну авијацију ратно ваздухопловство Индије купује руске ловце МиГ-29К.

Конкурентске предности

Индија је увек била прилично сложено тржиште, али ипак руско наоружање стабилно је наилазило и наилази на потражњу – у условима озбиљне конкуренције. Последњи крупни неуспеси били су губитак тендера за испоруку 126 ловаца за ратно ваздухопловство Индије као замена застарелим МиГ-21 и тендера за испоруку борбених хеликоптера, што није битно променило распоред снага. У наредне две године, до почетка испорука Супер-30, а затим и FGFA, прво место у испорукама оружја Индији по прогнозама центра за анализу светске трговине наоружањем прећи ће САД, мада почетак реализације нових великих уговора вратиће Русији њен положај главног испоручиоца.

Анализирајући конкуретнске предности руског наоружања, треба истаћи неколико позиција: већ традиционална адаптираност руских ситема локалним условима, релативно мала цена за блиске, а понекад и више карактеристике, спремност Русије да пружа технологије за започињање производње оружја у Индији. Коанчно, одсуство традиционалних политичких органичења која имају многи западни конкуренти – Русија и Индија ништа не деле, и јачање Индије било је и остаје у интересима Москве.

При томе Индија је увек тежила и тежи максималној диверзификацији тржишта наоружања. Ова политика подржавана је и 70-их година, када су истовремено куповани МиГ-27 и Јагуари, и 80-их година – са МиГ-29 и Миражима 2000, и наставља се и данас, када ће Су-30 и FGFA стајати поред Рафала. Тешко да Русија може сваке године да испоручује у Индију оружје и делове у вредности од 7,7 милијарди долара, као што ће то бити 2012. године, али можемо да не сумњамо да ће свој положај као једног од кључних испоручилаца војне технике она сачувати.