Русија не само да декларише, већ и нуди решења

Русија подржава иницијативу ИАЕА за супротстављање нуклеарном тероризму. Између осталог, и израђену конвенцију о физичкој заштити нуклеарних материјала. Међутим, још увек је нису све земље ратификовале и то отежава рад, изјавио је након нуклеарног самита у Сеулу руски председник Дмитриј Медведев. Осим иницијатива Москва предузима и реалне кораке за смањење нуклеарне претње, наводе стручњаци.

Једно од главних питања Светског нуклеарног самита у јужнокорејском Сеулу представљало је питање спречавања ширења радиоактивног оружја и материјала, као и опасност од нуклеарног тероризма. У завршном коминикеу је дата изјава о томе да је „ово једна од најозбиљнијих опасности по међународну безбедност“. Генерална скупштина ОУН на овом питању ради од 2005. године, кад је усвојена резолуција 1540. Контролу одлагања нуклеарног отпада врши ИАЕА. Исто тако – уз активно учешће Русије – усвојена је конвенција о борби против нуклеарног тероризма. Ипак, без обзира на широку нормативну базу, нема напретка у овим питањима, навео је у Сеулу руски председник Дмитриј Медведев:

„Ми смо наступили као иницијатори модернизације постојећих конвенција и као аутори глобалне иницијативе за борбу против нуклеарног тероризма. У чему се састоји проблем данашњице: нормативна база је квалитетна, али не журе сви да је усвоје. Притом се то тиче чак и напредних држава. Јасно је да ово захтева трошкове. Ипак, ми то чинимо. Зато сматрам да је наша нуклеарна енергетика најнапреднија у свету и ми је активно нудимо нашим партнерима. Међутим, тако треба да поступају и друге државе, како бисмо се осигурали од несрећа, а да не говоримо о нуклеарном тероризму.“

 „Овде делује потпуна билатерална сарадња. И наши стручњаци који раде у ИАЕА и најновија изјава МИП о томе да ће се развијати заједничка кооперација с ИАЕА у овој области и то да ће наш атомски универзитет у томе учествовати. Такође смо основали специјални центар. Дај Боже да све земље имају односе с ИАЕА као Русија.“

Москва с ИАЕА не сарађује само на политичком и дипломатском пољу. Руски стручњаци помажу у решавању озбиљних техничких питања, рекао је стручњак Института за светску економију и међународне односе Пјотр Топичканов:

„Русија учествује у читавом низу међународних пројеката, за које гарантује ИАЕА. Испоручује нуклеарно гориво у АЦ „Бушер“ у Ирану и гарантује извоз употребљеног нуклеарног материјала. Русија предузима напоре за стварање опреме која омогућује контролу контејнерског саображаја, односно тога да ли садрже нуклеарне материјале. То је технолошки крајње сложен задатак на којем раде водеће земље, укључујући САД и Француску.“

Уједно, борба против нуклеарног тероризма је само део глобалнијег задатка. Поседовање нуклеарних технологија претпоставља одређени ниво одговорности. Међутим, нема много земаља које схватају сву озбиљност таквог приступа. И овде Русија такође може да пружи практичну помоћ, сматра Мурогов:

„Критика Русије упућена земљама које нису потписале конвенцију о борби против тероризма је основана, пошто је то један од елемената међународног система безбедности. Међутим, то је само део. После Чернобиља у нуклеарној области је створена такозвана култура безбедности. Дакле, таква култура треба да постоји и у области спречавања ширења и борбе с тероризмом. Наша земља је један од лидера у развоју нуклеарне енергетике и привлачења нових земаља за њено коришћење. Росатом има преко 20 споразума са земљама о припреми стручњака у нуклеарној области. У овом смислу образовње стручњака ових нових земаља своју пажњу треба да поклони пре свега нуклеарној култури, култури безбедности и култури спречавања ширења.“

Још један конкретан корак Русије у борби за нуклеарну безбедност представља стварање система за спречавање незаконите трговине радиоактивним материјалима. Овај национални систем се разрађује на северу земље, у Мурманску. Такође, Русија је скоро завршила опремање граничних прелаза специјалним системима за контролу превоза нуклеарних материјала.