Библиотека Рудомино: књиге, култура, језици

Другог априла једна од највећих библиотека Русије – Савезна државна библиотека стране књижевности добија мноштво честитки поводом јубилеја: пре 90 година она је отворила врата за своје прве читаоце. И сада, како истиче у честитци премијер РФ Владимир Путин, постала је не само велики фонд књига, већ и културни и језички центар. Библиотека је увек доприносила продубљивању дијалога и узајамном разумевању међу народима, истиче се у телеграму.

Поводом јубиларног датума у издавачкој кући бибилиотеке изашла је књига посвећена њеном оснивачу маргарити Рудомино, чије име она сада носи. Аутор – син Маргарите, Адриан Рудомино – назвао је књигу Скоро сав 20. век. У те временске оквире уклапа се живот његове мајке. Од девет деценија колико је живела, више од пола века поклоњено је библиотеци. Она је формирана 20-их година, када су се у младој совјетској држави одбацивале вредности и хуманистичке традиције светске културе – говори Адриан Рудомино. Власти, како му се чини, размишљале су на следећи начин:

Већ имамо своју дивну класику, имамо совјетске писце. Стране књиге нам нису потребне. Али постојале су и друге помисли међу руководиоцима комунистичке партије, који су сматрали да се не сме одвојити земља од светске културе, од развоја западноевропских земаља, што је давало мами велику подршку, говори Адриан Рудомино и додаје да је у састав њихове породице осим маме, тате и двоје деце улазила и библиотека. Још се не зна на ком месту је она стајала, можда чак на првом.

Сто књига на немачком језику из породичне библиотеке коју је Маргарита Рудомино довезла у Москву из провинције, постале су основа библиотеке. А историја даљег попуњавања читава је епопеја, тесно испреплитана са судбинама земље, па чак и света. Периодиком на страним језицима је, на пример, библиотеку снабдевала немачка комунисткиња Клара Цеткин. Уметничка, научна и филозофска литература се преносила из национализованих племићких кућа. Између осталог, тако су биле спасене многе јединствене колекције руске аристократије. А после капитулације немачких фашиста у току Другог светског рата Маргатиру Рудомино су послали у Немачку да бира књиге на рачун репарације, говори актуални директор библиотеке Јекатерина Генијева.

Чинило би се, Немачка је требало да је мрзи због тога, говори Јелена Гениева. Али Немачка ју је, напротив, називала великим библиотекаром, зато што је убедила команданта трупа маршала Жукова, човека не баш лаког карактера, али човека са разумом, да не растура неке националне библиотеке Немачке. Зато што је она сматрала: ако се дирне национално благо, то ће пре или касније обавезно утицати на националну самосвест. Ми смо прилично млада библиотека, имамо свега 90 година, наставља Јекатерина Гениева. Али у нашим фондовима постоје врло цењене књиге, тако је историја хтела. Имамо необично вредне примерке из 14-15. века. Али данас се посебно поносимо повратком колекције књига које су нам сигле из иностранства.

Данас у библиотеци ради више од десетак културних и језичких центара разних земаља. Први такав центар отворила је Француска пре 20 година, а сада их има од Америке до Ирана, од Јапана до Бугарске. То је врло снажан извор размене књига, сматра Јекатерија Гениева. Тако да наши фондови сада имају око пет милиона књига на 140 језика.