Конгрес србистике

Под покровитељством Покрета за обнову србистике (са центром у Косовској Митровици) и Владе Републике Српске Крајине у прогонству, уз присуство преко 40 еминентних стручњака из земље и иностранства одржан је научни скуп на тему:"СРПСКО ПИТАЊЕ И СРБИСТИКА". Скуп је отворио његово Преосвештенство Владика бачки Иринеј, а уводну реч првог дана имао је организациони одбор скупа: мр. Небојша Кузмановић, проф.др Петар Милосављевић, проф. др Слободан Костић, др. Момчило суботић и председник одбора Милорад Буха. Повод за организовање овог скупа јесте 10 година од номиналног постојања Покрета за обнову србистике и 70. годишњица рођена проф. др Милосављевића.

У припреми научног скупа решено је да се приреде два научна зборника. Први садржи реферате и саопштења које су учесници скупа унапред доставили организаторима. Други зборник, са насловом Документи и коментари , говори о програмским циљевима и деловању Покрета за обнову србистике, историји српског језика и питањима очувања идентитета и интегритета српског језика и народа. Трећа свеска најављена је након скупа. У "Зборнику радова 1" наведено је да је предвиђене реферате и саопштења послало преко 50 позваних учесника, где се потврђује укорењеност схватања у српској традицији да је језик основни чинилац етничког идентитета, а не државности нити верске припадности. Један од најзанимљивијих коментара везан за ову тематику био је у току самог скупа, онај Владике бачког Иринеја:"СПЦ се никада није одрекла Срба муслиманске, римокатоличке и друге вероисповести..."

Сви радови у основи имали су србистичку научну парадигму, залагање за превладавање сербокроатистичке орјентације и за обнову српске филолошке традиције. Један од закључака био је да:"Сербистика, која је била потиснута од сербокроатистике и југославистике, треба поново да заузме место које јој припада у славистици и у систему европских националних филологија". Радови сведоче о потреби обнове научне свести о српском језику, о српској књижевности и о српској језичкој заједници коју чини популација која говори српским језиком, разнолика по конфесионалној, националној и државној припадности. Међу пријављеним учесницима скупа било је припадника свих генерација, али и доста младих људи који тек стасавају у науци и струци којом се баве. Прилози су стигли из више универзитетских центара у Србији и из окружења, али и из Русије, Пољске, Енглеске, Аустралије и САД, те су и објављени у Зборнику на језицима на којима су и упућени. На дводневном скупу у српској Атини, у прелепом амбијенту новосадске гимназије (српска гимназија, основана 1810. са првим директором П.Ј.Шафариком) највећу пажњу поред већ познатих, домаћих експерата, побудили су надахнути реферати гостију из иностранства г. Иље Числова , професора словенске културе у Москви(Русија), мр Владимира Маричића(Енглеска) и др.
    
Скуп је на крају показао да национално не значи и националистичко, да само народ који негује своју традицију може чувати и туђу и да се почетком 21.века могу отворено, на научној основи, прихватити и објаснити не тако давне заблуде вештачког заједништва.