Времеплов за артефакте

Новосибирски научници направили су први уређај у Русији који омогућава да се са високом прецизношћу одреди старост било којих материјала који садрже угљеник. У читавом свету таквих акцелератора мас-спектрометара је неколико, при томе потреба за њима је огромна. Користе се у науци, екологији, медицини и спорту. Конструисањем сибирског спектрометра омогућиће му не само да равноправно конкурише са најпознатијим лабораторијама у Немачкој, САД и Јапану, већ и да их превазиђе.

Једини у Русији акцелератор мас-спетрометар прорадио је у Новосибирском академском граду. За „времеплов“ овде су направили Центар колективног коришћења. Он је добио назив Геохронологија кенозоика. Сложени назив за Глас Русије протумачио је изврши директор центра, доктор историјских наука Василиј Зењин.

Гео – земља, хронологија – хронос – време, кенозоик  је последња геолошка епоха у којој сад живимо.

Аутори уређаја, научници Института за нуклеарну физику Будкер интерно га називају „лептир“. Већина западних уређаја је хоризонтална, руски има вертикалну конструкцију и сложеније техничко решење. Између осталог, у страним уређајима користе се полупроводнички детектори са радним веком од око годину дана, у новосибирском уређају они су дуготрајнији. При томе укупна цена уређаја је много нижа од страних аналога.

Акцелератор мас-спектрометар користи савремени суперосетљиви метод изотопске анализе. Он пружа могућност да се одреди старост древних предмета са максималном прецизношћу, проширивши дијапазон одређивања старости до 70 000 година. При томе уређају је за истраживање потребна минимална количина полазног материјала, наставља Василиј Зењин.

Традиционални радиоугљенични метод који се неколико деценија развијао код нас и у иностранству, такозвани бензолни метод одређивања старости, захтевао је, на пример, око једне чаше дрвеног угљена. На археолошким објектима такви обими се налазе крајње ретко. У нашем случају како би се одредила старост довољна је, рецимо, кафена кашичица.

Спектрометри пружају могућност да се одреди старост чак јединствених експоната и артефакта. Својевремено за одређивање старости чувене Торинске плаштанице у коју је по предању било увијено тело Исуса Христа за време сахране, било је потребно свега 150 милиграма тканине. Истраживачи у три лабораторије САД и Европе нису потврдили њену очекивану старост од око две хиљаде година. Испоставило се да је тканина била израђена пре свега 7 векова.