Молитва за душе нерођене деце

Док је над Моравом беснела мећава из цркве Светог Јакова, у манастиру Јаковић у селу Дубока код Јагодине, чула се молитва оца Ивана.
- За Зорицу, Јермину, Драгану, Славицу, Станимирку, Мирјану, Јелисавету, Јелену, Милијану... И њихову нерођену децу.

Отац Иван сваког последњег понедељка у месецу служи акатист (молитву) за децу која никад нису угледала овај свет. Молитви присуствују жене које су из неких разлога одлучиле да абортирају.

- Од тренутка зачећа дете има своју личност, свој карактер, свој дух, због чега се у неким религијама године живота рачунају од тренутка зачећа, а не од тренутка рођења. Убити дете у утроби које је самим зачећем формирано као личност велики је грех који се пореди са грехом које се почини чедоморством - каже отац Иван.

Први пут акатист је служио за свог брата близанца који није преживео веома тежак порођај. Десило се да је тада у посети манастиру била и група жена из Београда и многе од њих су изразиле жељу да се служи акатист и за њихову нерођену децу. Од тада, сваког последњег понедељка, а ускоро ће бити и сваког понедељка, у шест сати увече, отац Иван чита молитву.

- Број покајних мајки се стално повећава. То што нас је све мање огроман је проблем, али не и једини. Не треба заборавити на душе нерођене деце, али и на мајке које се одлучују на овакав неразуман чин. Реч је о молитвама за душе нерођене деце, али и за мајке које су на овај начин починиле грех. За те жене акатист је једина нада да се обоже и да поново нађу свој пут до Господа. Наравно, циљ је да покајне жене никада више не понове грех - каже отац Иван.
Када већ дођу у манастир Јаковић многе од њих желе и да се исповеде.

- Долазе жене из многих градова и дешава се да многе од њих наглас ридају током службе. Ваљда је то тренутак када се суоче са својим грехом и патњом због онога што су учиниле. Друге изразе жељу да се исповеде и тек онда се чују многе судбине и разлози због чега се жене одлучују за абортус. О детаљима нити хоћу, нити могу, али оправдање за почињени грех је углавном сиромаштво, страх да ли би породица могла да исхрани децу, наговори ближњих, стид да се роди дете у касним годинама, жеља да се сакрије трудноћа због тога што жена није удата... Сматрам ово су само оправдања, али никако стварни разлози да се изврши абортус или чедоморство. Јер, како оправдати десет абортуса једне жене која, и поред толиког греха према нерођеној деци, није показала нимало покајања. Слично је и са једном женом која је абортирала осам пута. Има случајева када је абортус последица претходно почињеног греха у браку. Огроман број жена које долазе су искрене, али има и неразумних, које не схватају тежину онога што су починиле. За неке од њих абортус је нешто као вађење зуба, с тим што им вађење зуба теже пада. Али ја нисам тај који даје опрост. Ја само читам акатист и молим Свевишњег за спасење душа деце којима мајке нису дале прилику да буду рођена и за мајке које су се искрено покајале. Све остало је рачуница између Њега и њих када за то дође време. Наравно, веома је важно указати женама на велики грех које су починиле и уверити их да то више не чине. Ако би се у томе успело, онда Србија не би била сваке године мања за по једну Јагодину. Па, где ћемо стићи ако се тако настави - пита се отац Иван.

И овог понедељка отац Иван је уз присуство неколико мајки служио акатист. У томе су му помагали отац Слободан и отац Горан. То је, кажу - права борба против „беле куге“ која већ одавно озбиљно прети српском народу.