Руски дом за француске старце

Нови старачки дом је званично отворен крајем марта под окриљем руског Црвеног Крста у француској Ници. Старачки дом наставља  традиције руских емиграната, које је судбина  довела на Азурну обалу Француске.

Први руски старачки дом је био откривен у Ници 1950-х година протеклог века. То је био једини на југу Француске социјални дом за потомке руских емиграната, чији је велики број стигао у ту земљу после Грађанског рата у Русији и у време црвеног терора. Није случајно  одабрана Азурна обала, - објаснио је у ексклузивном интервјуу радиокомпанији Глас Русије руководилац  руског Црвеног Крста Сергеј  Капнист.

Старачки дом за Русе се појавио на југу Француске због тога, што је ту живело много емиграната. Ту се у Ници налазила и саборна  црква РПС – Свето-Николска, која нам је била веома присна и патронирала Руски дом у Ници. С обзиром на потребу да се оснује старачки дом, генерална дирекција руског Црвеног Крста купила је зграду градског хотела и преуредила за старачки дом.

У току више од пола века зграда је оронула, број руских стараца се знатно смањио. Појавило се више Француза, који су желели да се нађу у поодмаклим годинама под окриљем руског Црвеног Крста. Зато је било одлучено да се старачки дом не само преуреди и прошири, већ да се тамо примају сви, који то желе. Нове просторије се делимично налазе у историјској згради, делимично у новим грађевинама. Оне могу да прихвате истовремено око 90 људи. Ту ће бити  и посебан део са 12 кревета искључиво за оне, који болују од синдрома Алцхајмера. Без обзира на битне промене, данашњи старачки дом ће сачувати своју пређашњу мисију – стварање кутића руске културе и духовности, - уверева Сергеј Капнист.

Надамо се да ћемо сачувати руски дух овог дома и нашег  Црвеног Крста. Данас поново постоји потреба за тим. Број рускојезичних на југу Француске, који су раније живели у различитим републикама бившег Совјетског Савеза, и православних верника се приметно повећава.  Потпуно је вероватно да ће наш старачки дом опет насељавати људи руског порекла.

Руски Црвени Крст води порекло из друге половине 19. века. Та добротворна организација је основана 1867. године, њен статут је утврдио сам император Александар Други. Прво је то друштво било намењено за помоћ рањеницима и болесним војницима.  Све до 20. века руски Црвени Крст је патронирала  императорска фамилија. Међутим, револуционарне промене 1917. године, затим Грађански рат и атеистичко немирно  доба кориговали су живот те старе установе, - наставља председник руског Црвеног Крста Сергеј Капнист.

У Русији после револуције  бољшевичка влада је укинула Црвени Крст као организацију.  Они, који су тамо радили, били су приморани да емигрирају. Они су  одлучили да обнове Црвени Крст са свим предреволуционарним пономоћјима.  Прво је организација била обновљена у Женеви, затим се проширила на многе градове Европе, те је имала представништва у 20 земаља. У Француској се налазила генерална дирекција Црвеног Крста. У совјетско доба се обновљени Црвени Крст бавио углавном великим бројем емиграната, који су се нашли у иностранству.

Без обзира на то, што је период масовне есмиграције сунарордника већ превазиђен, руски Црвени Крст је тражен и данас. Тамо пажљиво чувају културу, духовност и традиције Русије од пре револуције. Многи од оних, који живе ван Русије, често долазе у оделења руског Црвеног Крста, тражећи утеху и  успомене  на напуштену Отаџбину.