Свободијада

Група млађих српских интелектуалаца поријеклом из Црне Горе, окупљена у групи „Свободијада“ се огласила саопштењем за јавност поводом петиције студената Филозофског факулета у Никшићу. „Свободијаду“ чине:

1. Вања Ковић, докторант на Одсјеку за експерименталну психологију, University of Oxford, Велика Британија.
2. Ивана Ђуретић, докторант на одсјеку за имунологију, Harvard University, САД.
3. Ања Јовановић, постдипломац филмске режије, Ohio University, САД.
4. Долорес Крговић, постдипломац на Одсјеку за модерноевропске студије, University of British Columbia, Ванкувер, Канада.
5. Мирјана Мараш, докторант на Одсјеку за математику, Simon Fraser University, Ванкувер, Канада.
6. др Балша Терзић, Одсјек за физику, Northern Illinois University, Илиноис, САД.
7. др Сергеј Ђурановић, Одсјек за молекуларну биологију и генетику.The Johns Hopkins University, Howard Hughes Medical Institution САД.
8. др Дејан Карадаглић, Одсјек за биолоске науке, University of Oxford - University of Liverpool, Велика Британија.
9. Филип Ивановић, постидпломац на Одсјеку за философију,Universita di Bologna, Италија.
10. Бошко Вукићевић, Економски факултет, Universita "Bocconi", Милано, Италија.
11. Mилутин Пајовић, докторант на Одсјеку за океански инжињеринг,Florida Atlantic University, САД.
12. Владимир Божовић, докторант на Одсјеку за математичке науке, Florida Atlantic University, САД.
13. Игор Јарамаз, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, Србија

Преносимо саопштење:

Поводом саопштења студената Одсјека за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу, осјећамо моралну обавезу да се огласимо.

Изражавамо пуну подршку колегама са Филозофског факултета у Никшићу и честитамо им на храброј одбрани имена српског језика, на чијој страни стоје научне истине.
Рјешење којим би се политици дао примат над науком и Одсјек за српски језик преименовао, представљало би обезврјеђивање лингвистике и извртање општих принципа и критеријума научног сазнања. Оваквом најавом смо запрепачћени утолико више што долази од стране самог врха Универзитета и Министарства просвјете и науке, чија би улога требало да је афирмисање и подстицање науке изнад свега.

Подсјећамо да је још 1158. актом Цонститутио Хабита потврђена слобода како наставника, тако и студената најстарије западне високошколске институције, Универзитета у Болоњи. Смисао тог акта, између осталог, је и у томе да утврђивање научне истине мора бити ослобођено од политичког суда и утицаја.

Изражавамо наду да ће се Универзитет Црне Горе, приврженошћу истини наслонити на девет стотина година европске универзитетске традиције, радије него ли подлећи политичким притисцима.

Полазећи од утврђених сазнања лингвистике, пратећи развој језика на нашем простору, закључујемо да не постоје никакви, а камоли довољни разлози за било какву измјену назива Одсјека за српски језик и књизевност. Исказујемо захвалност и дивљење свим студентима Филозофског факултета у Никшићу, који не прихватају политичко насиље над науком.

Апелујемо на академске кругове у Црној Гори да се изборе за своју слободу и не дозволе да политичке гарнитуре уграђују свој дио ненаучне стварности у живот Универзитета. То је једини начин да истински постану дио слободне академске заједнице свијета.