Михаил Нестеров. Тајанствени песник руског сликарства

У Руском музеју у Санкт-Петербургу одржава се изложба Михаила Нестерова, уприличена поводом јубилеја познатог руског сликара. У мају се навршава 150 година од његовог рођења. Нестеров је један од најтраженијих уметника међу колекционарима руске уметности.

„Један од најлепших, строго-предивних Руса које сам срео у току целог свог живота, - писао је о Нестерову филозоф и публициста Василије Розанов. – Мислим да је он сасвим историјски човек. Продуховљеност којом зраче његове слике, никад се не заборавља. Он је створио „стил Нестерова“ и овај стил се никад неће поновити.“

На експозицији има око две стотине дела сликарства и графике из колекције Руског музеја, Државне Третјаковске галерије, многих других руских музеја и приватних колекција. То је највећа изложба уметника која је икад организована. Овде се могу видети не само класична дела уметника, већ и скице Нестерова за фреске у црквама које никад раније нису биле изложене и радови из совјетског периода из колекције музеја из провинције и приватних колекција.

На изложби је приказано једно од централних дела из стваралаштва Михаила Нестерова – слика „Виђење дечака Вартоломеја“ (Vision of Young Bartholomew), коју је познати уметнички критичар Александар Беноа назвао „једном од најтајанственије-поетских и најлепших слика последње деценије XIX века“. Као основа за слику послужио је сиже, преузет из „Житија преподобног Сергија“ Епифанија Премудрог, у којем се говори о сусрету младог Вартоломеја, потоњег Сергија Радоњешког, оснивача Тројице-Сергијеве лавре с тајанственим старцем.

Кад је Вартоломеј напунио седам година родитељи су га дали да учи да чита и пише, али је дечак тешко усвајао науку. Једном је Вартоломеј срео схимника, замолио је непознатог старца да му укаже пут учења и добио је благослов од њега. После молитве схимника Вартоломеј је постао потпуно други човек.

Прве скице за слику Михаил Нестеров је начинио у Италији, на острву Капри. Тамо је отпутовао како би сликао италијанске пејзаже, а на њиховој полеђини у албуму одједном је почео да скицира слику из житија руског свеца. По повратку у Русију наставио је да ради на слици.

Дуго времена уметник је правио безброј скица сељачке деце, али никако није могао да пронађе једини правилан лик, све док једном ходајући по селу није приметио девојчицу од десетак година. „Ошишану, великих, широко отворених и зачуђених плавих очију, болесну, - писао је Нестеров у својим „Сећањима“. – Усне су јој биле тужне, дах врео.“ Уметник је успео да наговори родитеље девојчице и они су пристали да му њихова кћерка позира.

„Виђење дечака Вартоломеја“ је представљало сензацију на 18. изложби передвижника. Рад је за своју колекцију одмах купио Павел Третјаков.

Касније је Михаил Нестеров насликао две копије ове слике. Прву, 1917. године, на молбу певача Фјодора Шаљапина, њему на поклон. Другу, 1922. године, за изложбу руских уметника у Великом дворцу у Њујорку. Ова варијанта слике носи назив „Виђење светог дечака Сергија“ (Vision of Saint Sergius, When a Child) и садржи једну видну разлику у односу на оригиналну верзију слике – у левом горњем углу слике Нестеров је насликао месец, којег нема на слици „Виђење дечака Вартоломеја“. Ова слика је 2007. године продата на њујоршкој аукцији аукцијске куће Sotheby’s за рекордни износ од 4.296.000 долара, што је Михаила Нестерова учинило једним од најскупљих руских уметника.

Нестеров је у својим радовима приказао религиозно-философска трагања руског „Сребрног века“ с краја XIX и почетка ХХ века, из времена процвата руске културе пре револуције. Један од врхунаца стваралаштва Нестерова јесте то што је он био мајстор фрескописа. Осликао је храм светог Владимира у Кијеву, саграђен поводом 900-годишњице Крштења Русије и Покровски храм обитељи свете Марте и Марије у Москви. На изложби у Руском музеју приказане су скице фресака. Уочи Фебруарске револуције 1917. године он је приказао публици своје познато платно „Хришћани“, такође познато и као „Душа народа“ и „У Русији“. Међу првима су га видели руски религиозни философи Павле Флоренски и Сергије Булгаков. Један је погинуо у ГУЛАГ, а други је био приморан да емигрира. Портрет њих двојице под називом „Философи“ Нестеров је насликао 1917. године.

Данас је Михаил Нестеров у свету један од најтраженијих уметника међу колекционарима руске уметности.