Слиједе поскупљења струје у региону

Србија има најнижу цијену струје у Европи и из ЕПС-а увјеравају да неће бити поскупљења бар до октобра, када одлучивање цијени преузима Агенција за енерегетику.
Струја је већ месецима главна тема у Црној Гори, а посљедњих дана и у Хрватској, гдје електропривреда тражи поскупљење од 22 одсто. Влада Хрватске је сагласна, али ће проценат сигурно бити мањи.
У тамошњој електропривреди образлажу да увоз струје кошта јер је, због суше, мања производња у хидроелетранама.
Мирела Кланац из "Хрватске електропривреде" каже да је познато да су цијене осталих енергената врло флексибилне и да расту, због чега расту и трошкови ХЕП-а.
Киловат-сат хрватска домаћинства плаћају око девет и по евроценти, а цијена струје није промијењена од јула 2008. године. Синдикати траже од Владе да спријечи поскупљење јер ће то додатно угрозити стандард грађана.
Од земаља Европске уније, најјефтинији киловат сат, око девет евроценти, имају грађани Бугарске, али су им и најмање плате. Најскупљу струју имају најбогатије земље, Норвешка, Белгија и Њемачка, гдје киловат сат кошта 20 до 30 евроценти. У Србији је просјечна цијена струје око пет и по евроценти.
"Што се тиче цене ми смо на дну свих лествица и Европе и региона. То је сада игра између економске моћи и платежнне способности купаца и нужне потребе да енергетска предузећа опстану и имају неки одрживи развој", каже Љиљана Хажибабић из Агенције за енергетику.
Европски аналитичари упозоравају да наредних година цијене струје неће мировати. Поскупљења су неминовност јер потрошња годишње расте од три до пет одсто и на тржишту је већ мањак струје.  Европска унија тражи да се од поскупљења заштите најсиромашнији грађани.