Мирни атом ће помоћи да се долети до Марса

Нуклеарно енергетско постројење мегаватске категорије за космичке летове великог домета треба да буде произведено за пет година – до 2017. године. Планирано је да први детаљи буду монтирани већ следеће године. По изјавама агенције „Росатом“, конструисање и изградња нуклеарног уређаја за космичке апарате коштаће преко 247 милиона америчких долара. Период рада је од годину и по дана до три године.

Још у освит космичке ере постало је јасно да се уз помоћ традиционалних хемијских мотора не може одлетети далеко од Земље. Ради се о томе што данашњи мотори на чврсто и течно гориво имају ниске техничко-економске показатеље, каже Александар Железњаков, академик Руске академије за космонаутику „Циолковски“.

„Данас је потенцијал хемијских ракетних мотора практично исцрпљен. И зато јако дуго летимо према удаљеним планетама. Уопштено говорећи, ови летови су, као прво, малобројни. Као друго, према околини Сунчевог система успевамо да усмеримо космичке апарате, рецимо, мањих димензија и мање масе. Израда нуклеарног ракетног мотора омогућиће нам да битно проширимо своје могућности за проучавање Сунчевог система, а можда чак и за летове до звезда.“

На стварању нуклеарних ракетних мотора (НРМ) совјетски, а сад већ и руски научници раде већ више од пола века. Слична истраживања су вршена и у САД. Постоје два типа НРМ: импулсни (покреће брод захваљујући сукцесивним експлозијама мале количине нуклеарног горива) и реактивни. У току испитивања импулсни нуклеарни мотори су проглашени бесперспективним. Први прототипови реактивних НРМ произведени су средином 1960-их година. То су били совјетски РД-0410 и амерички NERVA. Оба су радила на истом принципу: у нуклеарном реактору се загревало „радно тело“ (течни водоник), који је приликом избацивања стварао вучу. Без обзира на усавршавања они су остали на Земљи. Један од главних разлога представља висок ризик експлозије нуклеарног реактора приликом прегревања, као и „издувни гасови“ крајње високе радиокативности. Сателити с нуклеарним уређајима су више пута изазивали ванредне ситуације, прецизира шеф оделења Института за космичка истраживања РАН Јуриј Зајцев.

„Имали смо доста несрећа с овим моторима. Било их је и код нас и код Американаца. Рецимо, приликом лансирања америчког сателита „Транзит“ који је изгорео изнад Индијског океана при чему је у атмосферу било емитовано скоро килограм плутонијума-238. Затим, совјетски „Космос-954“ је пао на територију Канаде и загађење је износило око 60 хиљада квадратних километара.“

Нови пројекат на кардинални начин решава проблем безбедности. На броду је планирано коришћење јонских електрореактивних мотора, у којима се вуча ствара захваљујући кретању јона и убрзаном електричном пољу. А нуклеарни реактор ће постати електростаница на броду која напаја мотор. Притом он неће емитовати радијацију у спољашњу средину.

„Сад се наши космички апарати снабдевају енергијом захваљујући соларним батеријама, - наставља Јуриј Зајцев. – Али они могу да раде само у Земљиној орбити и уопште нису довољан извор енергије за удаљене летове. Зато, наравно, нуклеарни уређај поседује читав низ предности и у погледу капацитета и независности.“

Планирано је да нуклеарни енергетски уређају лансирају беспилотне истраживачке сонде према удаљеним планетама. У перспективи бродовима с модулом на нуклеарни погон моћи ће да се шаљу и космонаути.