Велика субота: силазак светог огња

Велику суботу, последњи дан Страсне недеље, пред Ускршњше свечаности, обележавају данас православни верници на целом свету. На тај дан у свим храмовима источнохришћанске Цркве, обележавају дан који је Исус Христ провео у гробу, његов силазак у Хад- како би спасио од невоље душе праведника и дан када је победио смрт. Верници очекују чудо- силазак Светог огња у јерусалимском Храму Гроба Господњег.

Последњи дан пред Ускрс, Велика субота, посебан је. Свет дословце замире у време када се очекује чудо Васкрснућа Господа. У свим православним црквама света одржавају се службе, током којих свештеници мењају боју својих одора, рекао је у интервјуу реадиокомпанији „Глас Русије“ свештеник Дмитриј Першин.

„Црне  и љубичасте мантије, симболи поста, мењају се за беле ускршње. Јер тада је Господ већ победио смрт и већ се приближава његово Васкрснуће. У то време у свим храмовима се читају старозаветна пророчанства, која су предвидела страдање Христа и његово Васкрснуће. То је дуга и веома лепа служба.“

После јутарњег богослужења и током целог дана, традиционално се освештавају ускршњи колачи и ускршња шарена јаја. Главну литургију, која ће бити служена у храму Христа Спаситеља, служиће патријарх Кирил. После богослужења, Првојерарх Руске православне цркве, традиционално ће ићи у обилазак московских храмова.

Ипак, православни верници, на тај дан, у мислима су у Јерусалиму, у храму Гроба Господњег. Јер, тамо, уочи православног Ускрса, сваке године се дешава чудо- које до данас нико не може да објасни. Већ више од две хиљаде година у капелу храма где је, по предању било сахрањено тело разапетог Исуса Христа, силази Свети огањ. Хиљаде ходочасника из свих крајева света и разних вероисповести, покушавају да се тог дана у то време нађу у Јерусалиму и својим очима виде чудо силаска Светог огња. Ево, већ скоро 10 година заредом, међу онима који посећују храм Гроба Господњег на Велику суботу, је и делегација Фонда Андреја Првозваног. Захваљујући фонду Свети огањ долази у Москву и  у друге градове Русије, и њиме се пале свеће током свечаних Васкршњих Богослужења. Традиција да се доноси огањ из Јерусалима у Русију, потиче из 11. века, рекао је у интервјуу „Гласу Русије“ заменик председника Фонда Андреј Првозвани- Михаил Јакушев:

„Прве трагове о доношењу Светог огња у тадашњу Кијевску Русију, имамо захваљујући записима игумана Данила. Из његових списа сазнајемо, да је он поставио своје кандило, у храму Гроба Господњег, поред кандила јерусалимског патријарха. После силаска огња, игуман је решио да своје кандило понесе са собом. Нажалост, ми не знамо у каквом виду је он донео огањ до старе Русије (Кијевске Русије). Јасно је само да је пут трајао неколико месеци.“

Данас Свети огањ у Русију стиже за свега три сата- посебним летом. Са московског аеродрома, он бива одмах пресенешен у храм Христа Спаситеља. Даље огањ разносе по разним градовима Русије, ЗНД и  иностраним епархијама руске православне цркве. Сваког пута, број градова и земаља, који добијају Свети огањ се увећава, наставља Михаил Јакушев.

„Наш огањ трећу годину шаљемо у Естонију и на гробља совјетских војника у Белорусији и Украјини. Прошле године, чак смо га у Узбекистан доставили. Сваке године огањ долази до земаља Европе. Имали смо чак идеју да га превеземо у Америку, али тамо је процедура преношења пламена авионом компликована. Сада у целом свету влада велико интересовање за огањ.“

2009. године, први пут у историји огањ је био достављен на Северни пол. Од тада, становници руске станице „Барнео“, учестују у ускршњим богослужењима. Спрецијално за тај дан, у арктичком сеоцету, гради се импровизована капела, где се смешта кандило са Светим огњем.